Cvijićeva knjiga

ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО ЛАО

дубоког језера где превлађује плава боја; од састава дна, јер ако је ово под алгама, вода је зелена, ако је од стена онда се у боју воде меша природна боја стена, ако је од шљунка, онда је вода отворенозелена са шарама и т. д,; и од наоблачености, јер, у макојој партији, језеро има друкчију боју воде при ведром и сунчаном времену, а друкчију кад наиђу облаци или при црној натуштености.

У три часа по подне почне дувати редован ветар Охридског Језера, стрмац, који испочетка само ћарлија, али може и да ојача и тада хуји: дува искидано, на махове, и брзо узбурка цело језеро. Од њега постају кратки, оштри таласи, чија се темена крше и који се каткад прескачу. Кад зађе сунце, смени га ноћник, мало јачи од ветерника или дневнога ветра; он пирка и ћарлија са околних планина са свих страна према језеру; нема дакле као ветерник једног одређеног правца. Обично почне ћарлијати на 2—83 сата после сунчева заласка, па се осећа целу ноћ и изјутра, док се сунце не роди. Тада га смени ветерник, али не одмах, јер између њих има каткад краћа, каткад дужа пауза поменуте тишине. Али је само око Св. Наума, на јужној обали језера, ноћник редован ветар, који почиње и престаје, као што је горе. изложецо. По осталим деловима језера он се по правилу јави тек пред зору.