Cvijićeva knjiga

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХХШ

(турском, аустриском, грчком и бугарском) и осим тога и по туђим државама (Италији, Француској, Швајцарској и Немачкој), а редовно су трајала дуже време. За то је била потребна знатна спрема и путничка и научна, довољно новаца и још особите препоруке и одобрења од разних власти, наших и страних. А да се до свега тога дође, требало је веома много заузимљивости и вештине, нарочито у ранијим годинама, кад се Цвијићев научни углед још није био попео на ону висину, коју је имао за последње две десетине година. Али је све то још било сасвим мало према оној огромној количини енергије, заузимљивости и вештине, често праве дипломатске вештине, коју је Цвијић морао улагати за све време таког једног од својих научних путовања. Долазећи непрекидно у додир са туђим властима и са туђим људима он је морао свима давати подесна објашњења о циљевима свога пута и уједно на врло згодан начин задобивати њихове симпатије и извући од њих све потребне користи, обавештења и услуге. Кад се само сетимо, какве су све биле прилике — особито за једног таког путника, као што је Србин научник — у негдашњој европској Турској и у нашим земљама под негдашњом АустроУгарском, морамо се заиста дивити изванредним успесима, које је Цвијић баш у тим земљама постизавао. Треба још имати особито у виду, да су и сами наши сународници у тим доскора поробљеним земљама само у врло скромном обиму могли указивати своју помоћ српском научнику. — Научни успеси, дакле, које је Цвијић постигао у тим, као и по другим, туђим, земљама имају се највећим делом приписати поменутом огромном пожртвовању, труду и енергији, а они су скупа последица његове неизмерне љубави према својој науци, његових особитих дарова и широке спреме научне.

Како је Цвијић живео за време ових својих путовања» Не би се могло чисто веровати, како је скромно а често и веома оскудно проводио Цвијић