Cvijićeva knjiga

ГРАНИЦЕ И СКЛОП НАШЕ ЗЕМЉЕ 3

ничени, дају се контролисати и саобраћај личности и пренос робе; кријумчарење и прелаз нежељених личности могу се најлакше спречити.

И најразборитији принципи се могу злоупотребити. Лорд Керзон је још као вице-краљ Индије тврдио да је Еуфрат природна граница ове велике земље; то се с разлогом сматрало за империјализам, за империјализам у Азији. У овоме рату се ишло даље у том правцу. Немци су доказивали да Белгија и источни угљени басени Француске чине природну целину са Немачком. То је већ апсурд. Али је принцип природних граница сасвим комично изгледао тек кад је њим почео да оперише есогто засто. Природна граница Италије на истоку су не Соча, не западна. ивица Карста, већ, тврде Италијани, Јулиски Алпи. Јадранско Море није природна граница Италије. То је таге позтто, њихово, италијанско море. Па пошто је море наше, кажу Италијани, онда су наши и сливови река, које с Балканског Полуострва утичу у Јадранско Море. Природна граница Италије је дакле динарско развође тих река. На основу сличних разлога тврдили су да је Бренер природна граница Италије на северу.

Принцип природних граница вреди само ако је стално контролисан етнографским принципом. Могао би се можда овако формулисати: природна граница једне државе, то је прва добра природна граница која дели један народ од другога, море, река, планина.

Кад се каже да је планина природна граница, мисли се обично на развође. То је у главноме добро, али не увек. Јер кадшто развође није исто што и највиша линија једне планине: оно може бити на нижим венцима пред главним, шта више овда-онда је оно повија, удолина између двеју планина. Боље је узети као природну границу венац или камивао. највиши, у високим планинама као кичма оштар и назупчен део; и кад га долине просецају оне су уске, неприступачне, лако затвор-