Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 92.

Д.-П. источник

К а о додатак. о в о ј окружници: Зиате ли да су иконе као год и свештене кљиге које су нанисане у мјесто нисмена и слова лицима и стварима. Свештенс иконе стављају нам пред очи предмете наше вјере, љубави и иадежде. Ми гледамо на свештене слике са дубоким осјећањем поштовања према оним лицима, која се на икони нредстављају. Па сјетите се, како је наповољно читати онакве књиге, које су погрешно н без смисла нанисане, а не обузима .III нас тако нсто непријатно осјећање, кадгледамо на свештене иконе, које су хрђаво измалане? Иконе подижу наше мисли и наше срце са земље на небо, са спољне слике на сама лица, пред којима изричемо своје молитве, иа зато треба одклонити све, што би нас непријатно дирнуло или због невјенггине или због неприетојнн израза вјештачки обезсвећеног светог лица. Сами ћете се увјерити како је ружно видити иконе, које нису добро и достојно измалане, па зато обратите вашу побожну пажњу на иконе, које купујете или за своје куће или шиљсте цркви као ирилог за снасење своје душе и за своју срећу и здрављс. Свештеник у оваковим приликама треба да зна-: која је икона добра а која није, он треба да савјетује своје парохијане, да не узимају пконе, које не одговарају тину и штилу нравославне цркве, он треба да оеигура своје парохцјане од пријеваре или живописаца или трговаца, који разносе иконе по народу (особито ио селу) н варају просте људе, са иконама које су много ишаране ; али те шаре и те свјетле Фарбе кваре светињу, коју мора да има и да узбуђује нкона. Сваки православни хриетијанин

а особито свештеник треба да зна, кака треба да је икона, и да ли је она, коју желите узети измалана као што сс изнскује, да ли су различне части иконе тако расподожене како бн у цјелости сазидавале и ноучавале ; дакле икона мора имати с в о ј у м и с а о, р а з р е ђ е њ е у о блику и сиољност да исказује у н ут р а ш и, е з н а ч е њ е. Често се виђа како се квари лик самовољством живоггасца и све га лица добијају врло непристојно положење тако, да икона не нокреће у нама побожна осјећања. На ову погрешку треба обратити особиту и озбиљну нажњу. У овоме погледу примјећују се обично двије погрјешке код живоиисца. Једне иконе врло су грубе н иростачки намазане без сваке вјеш-тине н у строју тјела и у поређењу боје или Фарбе и немају никаквд израза; а друге пак иконе нреко мјере вјештачки измалане по вкусу противном православљу, и угла1,снс су те немају оне ноглавите мисли светиње, коју икона мора да пораЈ,а у нама. Молери који грубе иконе малају, понижавају само високо значење њиово, а молери који утиекују у живонис прскомјерну светскост земаљске вјештине, вређају светињу икона. И једно п друго неваља, па зато дужност је сваког еина иравоелавне цркве а на по се евештеника, да води бригу и да пма у својој цркви н кући иконе, које подпуно одговарају намјерп, коју је имала нравоелавна црква кад је наредила да имамо иконе као свештене предмете, и набављајмо иконе, на којима би била живо напиеана света лпца п са живошћу израза престављала би чистоћу н светост, што доликује светим ликовима.

Д о и и е.

У Доњем вакуФу 9. Априла 1888. На дан 28. Марта о. г. с благословом' Његовог впсокопреосвештенства АЕ и митрополита г. Ђорђа Николајевића, освећен је темсљ нашој цркви, коју смо у име божије почели да градимо. Тај дан изјутра око 11 сатп дошао пречасни администратор и надзпратељ протонрезвитерата г. Лука Лукић, који је био за то одређен од високе духовне власти, да изврши свети чин освештања и то овим редом: Са литијом од наше школе, која је подалеко од цркве, ношена је царска и народна застава, са крстовима и чирацима, школскп ђаци обучени два и два, а за њима свештенство у одеждама, носећи крсгове у руци, евангелијс и кандилницу. За свештенсгвом управигељ котарски г. Дахмеи и управитељ испоставе доњо вакуФСке г. Јупнер. За чиновницнма миоштво народа нравославног, варошана и сељака нјевајући стихире које храму ирипадају.

Тако је литија тихо и у реду тестом кроз чаршпју ишла а при том Бог је дао лијепо вријеме, те су могле упаљене свијеће горјети. Кад је лптија дошла на лице мјеста, гдје ће се темељ цркве освештати, постављен је астал са иокривалом. На астал иостављен је крст, евангелије, водица, јелеј, два чирака, чегвероуголнн камен п све што треба по чпну основање цркве. При освећењу чпнодјејствовало је четнри свештеника уз началствујућег администратора и надзиратсља г. Луке Лукића. Кад се је обавио чин освепггања, прочнтана јс народу споменица. Послије тога држао је говор пречасни г. Лука Лукић. Истп говор доносимо овдје од ријечи до ријечи. Благочестиви и православни христијанп! Милости божијом, настојањем и заузимањем вашим уз судјеловање свенггенства а с благословом нашег преосвештеног архијепископа и митрополита господина Ђорђа Нуколајевића, осве-