Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. источник

Стр. 91.

Прије исповиједи. 1. Питаћеш онога, који се каје, признаје ли своје гријехове, којима је разгњевио Бога? 2. Помишља ли у себп, да због својих гријехова подлежи гњеву божијем? 3. Је ли му л;ао, што је разгњевио Бога својим гријешним дјелпма? 4. Је ли се тврдо ријешио и зарекао, да не 11 с више гријсшити? 5. Је лп се номирио, с којима јс био у свађи ? 6. Нада ли се он, да ће небсснп Отац, на посредовање Сина свога, Госнода нашега Исуса Христа, и ради Његових страсти и смрти Његове, милостиво иримнти Његово кадање и гријехе му опростпти? 7. Ако оиазиш, да се грјешник тек површно и ладно каје, да исповједа своје гријехове но при том не впди се, да му јс жао и да га срце боли, што је гријесима својим разгњевио Бога, свемогућег Господа п многомилостивог Оца, од кога зависи и привремено благополучпје и вјечно блаженство свијех људи; а ти онда гледај, да му умекшаш његово срце, предочивши му суд божији и вјечну казан, која ће постићи непокајавше се грјешнике. 8. Ако иримјетиш иа ономе, који се каје, да очајава, да ће му Бог опростпти његове велике и тешке гријехове, а ти га ублажи, и умири божијим милосрђем, додавши, да нема гријеха, који би био већи од божнјег човјекољубља. И то потврди ријечима Језекиља, којивели: да Богу н и ј е м и л о, д а г р ј е ш н н к у м р е у г р иј е х у, н е г о д а с е поврати н а п р а в и п у т инаслиједи ж п в о т в ј е ч н п. Као игго и на другом мјесту он исти говори: а к о с е ч о в ј е к п н а ч е н р а в е д а н, п р е в а р и н а с г р п ј е ш и, н е ћ е г а избавити о д суда његова нраведна дједа; као

ш т о н и безакоње н е ћ е у б н т и б е з ак о н и к а, ч н м с е п о к а ј е н одустане о д тога. Пред светнм причешћем проговорићеш овако оннма, који су се снремили за свету тајну: Православнп хришћанп! Прије него што прпступитите, к светој тајни Христовој, представите себи, да ћетс сада иримити у себе самога Спаситеља нашсга Исуса Христа; али уједно помислите, да је он не само Спаситељ наш него и Судија. Приступите дакле сви, али најприје непитајте своју" савјест, исповједите своје гријехове, помирите се са свима с којима сте у свађи, п накнадите штету, коју сте коме нанијели. Ано пристуните њему с љубави, то ће и Он вас љубити. Ако ли мрзите кога од ближњих и гледате да му нахудите, знајте, да ћс и Господ ваш окренути лице својс од вас, јер је у Његовој руци и живот наш и наше спасење. Ако он вас узљуби, знајте, да ћете дуго живити и не ћете знати за болест; злн дух не ће смјети нрићи к вама и божији благослов ночиваће на вама и дјелпма вашим. Да, вп ћете бити благонолучни, не само за живот% него и на смрти, а кад ирсмпнете, бићете блажени на впјековеНо ако који од вас прими у себе тајну Хрис. тову а ннје сс кајањем очпстио, ни с другима помприо, тај нека зпа, да ће благост божију иретворити у гњев, на ће га постићи свако зло; жпвот ће му се скратитп н на страшном суду судиће му Хрисгос, што је с таквим презрењем присгупио к Њему. Зато очистите своје срце, покајте се иетинито, престаните гријешити, скините с душе сваку нечистоту и кад види Христос, да сте му тако распремили .своја срца, увешће вас, пошто иреминете у нрекрасне клијети небесног Оца. Амин! П. П.

Конзиеторијалне окружнице. Број 470/екс 1888. ОкруЖНИЦа иречасном свештекству, благочесРивпм црквеним сриским општинама и народу Дабро-босанске Епархије. Прпјављено је да се међу наш српско-ира- и немогу бити строго православне, о том Ибвославнп народ протурују којекакве слике као треба доказивати. иконе, које народ, — незнајући да у том може С тога непропуштамо овијем унозорити бити какве нријеваре, — купује, тим више што наше свјештенетво, црквене општпне и народ на су јеФтнне, и што се доносе на ноге. ту околност, те тонло нрепоручити: да у б уМе1,у таковим сликама тешко се може наћи д у ћ е н и к о н е к у и у ј е и к о н а, н а к ои један лик, да унраво одговара типу право- јима небуде печата ове АЕ. М. к о н з иславно источне цркве; слике могу бити за окојсторије. лијене н нримамљиве али могу имати грдан не- Из сједнице конзисторијалне достатак; на обнчно нијесу правилно ни словима У Сарајеву 7. Априла 1888. обиљежене. А колика се штета чини нашој цр- АЕ. п мигронолит дабро-босански квн уношењем и присвајањем икона, које нијесу Ђорђе Николајевић.