Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 1.

Д.-Б. ИСТОЧНИ К

Стр. 3.

Косановића, да ће нам н за наш лпст нз своје богате ризнице које зрно знања подарити. Такође надамо се и од преосвештеног Архијереја тузланског госп. Д н о н н с и ј а, и мостарског г. И г 1Б а т иј а норед пак пречасних чланова конзнсторије и наставника богословије наше, који су нам обећали сурадн.у ? прилично је коло овдје, и у унутрашњости Босне и Херцеговипе, младих и свјесних — своје узвишене дужности свештеника, који Н а н Љубезни читаоче, ја знам без сумње да ћеш разумјетн горње ријечи шта значе и нашто се односе, јер си од дјетињства чуо да „ко ради не боји се глади" и знаш л ка«о ко себи простре да ће онако и лежати" као и то да се, и вода стајаћа усмрди и поквари" — па опет ја узех перо да о истом шта напишем јер је нужно и што сам у нади да овим побудим на размишљање свакога, кога се тиче срећа и напредак како свој тако и народни — општп. О томе шта је и какав треба да је поеао нма много писаног и нознатог, учили смо. знамо. да колнко људи, њихових својстава добрих и рђавих, колнко њнхових разно и једноличних заншгања, толико пословања, — доста, да се сваки рад назива посао, и тај, код л.уди уопште можемо иодијелити на двоје: на добар или користан и на рђав или штетан посао. Радиности је противна љеност а љеност је мати, нзвор многих зала и несрећа -Ј.удских. Погледамо ли око себе те ночнемо пратити и Јиотрпти све што постојн, одмах ћемо примјеадти, да свс и свашта има своју задаћу и опренјелење, као н теготе које обавити, достићи а т поднијети мора, али да опет све бива и проГдази неким означеним — одређеним редом; само човјека виднмо да је у нечем и донекле изузетак и у стању да окреће на своју руку те да час овако, час онако о једној и истој ствари мисли и поступа. И човјек је дакле подложан борби и има да истраје и прође кроз многа искушсња, јер од рођења па до смртног часа, наилази и предусрета много којешта, те или добро или зло пролази. Стоји истина, да није за човјека свеједно или он радио ово, или оно; јер човјек на земл.и има особиту своју задаћу, своје онредјелење, тнм веће, важније и внше што је он „образ и подобије творца". „Свак зна, да свака дужност повлачи за собом одговорност... а колика ли тек одговорност лежн на човјеку, на душн његовој, који је најсавршеније створење Божије на земл 3 и,

ће радо, увјеренисмо, одазвати се нашем позиву, те доказати лажном пронесеном гласу од стране неких особа, који наше добро за своју опасност сматрају е је наше сриско-православно свештенство у Босни и Херцеговини на најнижем с.тупњу образовања; — да то (1еГаск> ни прије није било а камо ли сад! У то име нек је срећан почетак и дуговјечан опстанак, „ Дабро-боеанском Источнику!" о с а о! и позван да Бога, створител>а свега што видимо и невидимо — слави и велича а ближњему своме — људима —• чпни оно што је рад да њему други чине. Али ето човјек може чинити шта хоће а зна шта је добро, шта ли зло, може сам пресудити какве му пошљедице предстоје од његовог дјела; па ипак има их који дотјерају да им зло главе дође. —- И док појединим или у групи, л.удима превлађује склоност саможивљу, задовол.ењу својих личних интереса и страсти, било у мањем или већем обиму а на рачун слабијих и нејачих и без обзира на „што је право" све дотле биће пријевара, крађа отимања н што је запста грозно ц жалосно убијстава — при свему томе што се још од вајкада преступи против грађанских и црквених закона, протпв моралу, поштењу правици и чистој еавјести осуђују и жигошу, те чиниоци заслужно казне... Спаситељ свијета Госп. Наш Исус Христос свјетлошћу своје Божествене науке, озарио је род људски прије пунпх 18 вијекова и показао како треба човјек да проведе овај кратки за мало трајући живот земни, те објавио, чему се имају надати добродјстел.ни и праведни а шта имају очекивати опаки, покварени и грјешни л,уди. Кроз 18 вијекова продираше Хрпшћанска наука потискујући у л.удству противхришћанска дјела и поступке... те настојањем поборника ог.ојих, шираше зраке истине и правде, небесну храну братске слоге, потпомагања и сношљивости међу л.удима; на основу чега и поставшс Хришћанске државе, свом снагом почеше и радише на том да сс недјела, преступи и грјеси л.удски на што мању мјеру сведу, ако се баш сасвијем искорјенпти недаду, — начином да свој подручни народ лучом просвјете истинског и иравог знања и науке облагороде, приведу срсћи и бол.ем животу, животу који одговара разумном, поштеном човјеку и његовом назначењу. *