Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 4.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 1.

Дуго је трајала борба истине са лажју, правде са неправдом, иоштења са непоштењем итд. па н дан-дани Христова Црква, Хришћанска наука бори се; и ова борба као да је оштрија и јача него она, што је била и прошла, јер л.уди су и данас људи, који изврћу.... Иначе откуд би међу једно-племеним и разно-племеним народима међу сродницима и комшијама још постојала пакост и грабљива себичност, којом један другом завиди, један другог осуђује и опада, један другог гони, сатире и ушгасава — кад Христос учи: „Љубите и непријатеље ваше!" „Чините добро и онима који вам зло чине!"... Народ у овим земљама веле научни л,уди да је бистар, даровит, гостољубив, вриједан, поштен итд. а има их који ће изустити да ]е наш српски народ, л.ијен, глуп и шта ти ја знам. Па шта ћемо ми на то? Првима морамо бити благодарни на онакој оцјени а другима старати се доказати и показати тако, да се увјере; е немају право и да се варају ако рђаво мисле о нама. Какви су нас јади и чемери морили — мора нам се признати, да смо се јуначки одржали и да и данас стојимо чврсто и непоколебимо, чувајући и негујући своју прађедовску вјеру православну и српску народност. Но то нас, нп једно нп друго не може занпјети а да се сами —■ дакле без помисла на туђе пресуде — немекемо на вагу — кантар, те да по том, увиђајући како стојимо, некорачамо савршенстну, клонећи се свега п св.ттега ЧптетГк)! и убитачног а усвајајући оно што је спасоносније и корисније. Да, као и сви народи тако и српски, као и сваки други човјек, тако и Србин овдје у нашој отаџбини има мана и недостатака, којих се мора гледати да што прије опрости с тога више, што су други народи, будући у сретнијим околностима превазишли га знањем, вјештином итд., па би због немарности своје, због нехата за напредовањем могао и даље остати чамећи у мраку незнања, у канџама тешке сиротиње и голотиње... па можда тако и пропасти... А Богу хвала настале су прилике за развијање, јер под закриљем двојеглавног орла, л.уди разних вјера и народности, пред законом су једно а уживају подједнаку слободу своје вјере и народности и могу у свом духу усавршавати се.

Дакле по примјеру других народа — по потреби опстанка у данашњем времену, морамо и ми тежити и радити да љепши глас и свјетлије име стечемо: као добри и побожни Христјани, одани својој Цркви; као прави и честити Срби те вриједни, радљиви и поштени л.уди и држав л,ани! До народа је, до масе је, да разбира о том, шта му треба шта не треба, па да негује и подржава само оно што ће чувеним и сретним учинити га, напротив пак да се чува и клони свега убптачног. Но много зависи и од онијех, који су дужни и позвани да мисле и испитују узроке .са којих нам народ наш, црква наша, школа наша, добро име не напрсдује него опада и назадује те да изналазе начине и гружају савјете, како да се ова или она врлина подиже како ли пак ова или она страст, рђава страна тријеби и уништава. На првом реду су свештеници и учнтел,и па онда сваки Србин, сваки поштен и добромислећп човјек, који јс оћан и вољан своме позиву да се одужи. Овдје се особито мисли на млађе свештенство, које према данашњем времену има више спреме и начина. Зар други може дубље заронити у народ и његове особине неже ли свештеник?! — Заиста не; јер је само свештеник с народом и уз народ у свима приликама. Па благо оном народу који има свјесне и праве пастире јер не ће ићи по тами у проЈхаса^НР.Ш--аа_ЈЛ1Ц«слости--у свјетлост, срећу; а тако благо и оном свештенику који узмогне напосл,етку рећп: испунио сам заповјест! У ступцима овог 'листа, као што се из програма види, отворено је мјесто претресању односних питања дакле о том: и какве ман притискују нас и како да их се ратосил.ам Па ви браћо који сте с народом и у народу тако рећи увијек, устаните, прегните на посао •Вријеме брзо пролази а ми смо остали, даиза других заостали, те требамо и морам журити да стигнемо у ред сретних и пр свјећених народа — само напријед постепено истрајно, јер нагли и непромишл>ени корац могу допринијети малаксалост!... „Прегаоцу и радиши Бог помаже!" С. П.

Б е с ј е д е. Ва имја Оца и Сина и свјатаго Духа!

Православни Христјани! Кад сам се ја први пут видио с вама у овом св храму Божијем, и први пут свршио св. службу Божију, у црвом мом говору показао сам вам у чему се садржи оја свештеничка дужност према Богу, вјерп,

цркви и православном народу. Сјетите се да сам вам и то говорио, да — осим свршавања св. службе Божије и осталих црквених тајна и обреда, дужан сам вам проповједати слово Божије, учити вас како треба вјеровати и по вјери