Dabro-bosanski Istočnik
ЛБРОј
ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО - ПРАВОСУЈАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У Б0СНО1СЕРЦЕГ0ВИНИ.
Број 4. САРАЈЕВО, ОКТОВРА 1887 . Год. I.
Б о г у п Превод с (ЧЈврш Особита мудрост Творчева огледа се у устојству човјечијег тијела; у н.ему сваки члан заузима своје мјесто и врши своју задаћу, један другом помаже, један другом служи, а сви заједно састављају једно цијело у најбољем реду. Поред тога у видимој природи има врло довољно средстава ради достигнука жељене цијели. Мјесто — пребиван.е одговара потребама житеља; својство, ваздуха, свјетлости, и осталог удешена је устројству органских тијела животних. Свугдје ниже служи вишему, бића неорганска служе органским, органски сваки члан подржава један другог а сви заједно служе ради одржања органског живота. Свима у и с т и н и научељацима филозофима најмилија је била радња расматрати природу и њен ток који је по њиховом слободном и дубоком расуђивању вјерни и непобитни доказ да има и постоји више Биће који тијем промишљава и управља. У разговору грчког филозофа Сократа са Аристодемом видимо, да он, објеђавајући истог указуЈе му на мудро устројство тјела човјечијег.
р и р 0 д и. руског. зтак.) Платон обрачајући пажњу на поредак и мудро уре^ење свијета, на небеска свјетлила — сунце, мјесец и звијезде и њихову задачу према земљи — доказивао је да све то држи и тијем управља в елики и непостижими ум. Незнабошци могли су о Богу — Творцу знати путем расуЈјивања о природи и они проштења нијесу достојни, по ријечима премудрог, зато, што су дошли у изнена^ење о споља-шњости оног што виде, на томе су , своју мисао која је даље и дубљо хтјела и!ш — зауставили. Од чега — запитајте — неки невјерују у Биће Божије кад свагда пред собом имају наставницу природу? Одговор је на то: непажња. Пред очима нашим један је предмет и ти си увјерен, да га ја видим, али га ја не видим, а то зато, што с гледањем нијесам употребио нужну пажњу. Човјек само тада ће појмити природно откриће Божије кад се незадржава само на спољашњој страни дјела и саздања руку Творчевих но кад дубље у унутрашњи смисао и значај углуби се.