Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 37.

Радосна, весела и значајна, браћо, за нас овога Бозвијег гласа! Овај свети глас самога Бога Саваота очевидно посвједочава да онај који се крштава данас заиста је истинити Син Бозки јасно и очито тај глас каже да је то онај Избавител>, кога су очекивали праоци, кога су нрорицали пророци, кога је прообразовао старозавјетни закон и обреди, кога је очекивала и за ким је тако рећи уздисала цијела природа. Човјек је дуго вријеме очекивао Избавител.а који ће га избавити, из заблуде извести, и од гријеха оелободити; који ће га с Богом помирити, који ке му поправити моралну стрдну његову — очекивао је дакле тога, који ће л>удство на ново преродити и други му правац у животу дати. Очекивала га је рекох и сама прпрода, јер и она заједно са првим човјеком Адамом осуђена је била. Све је велим зажел.ело и ослушкивало, кад ће п од куда ке се појавити Избавител.. — Све је очекивало Спаса. И Ево! „ Јависја Сиас благодат и истина во струјах јорданских". Јави се сунце правде да разагна таму неправде и незнања, да ослободи оне који робују, да укори и осуди оне који тиранишу и чине неправду слабима, и да свима покаже да су сви браћа између себе и да су пред Богом равни: Господар и слуга, мали и велики, богати и сиромашни, јер су сви створени теднако по образу и подобљу Божијем, по слици и прилици Божијој, створени од једног Створител.а Бога, а роЗјени од једног оца — Адама. И заиста, браћо, Бзеговој појави и доласку зарадовао се је сав свијет. А како да му се и незарадује кад Он долази да скине проклество са цијеле земље и доноси: благослов, избавлење, опроштење, једнакост и л.убав цијелом свијету.

Зар није и у сваком од нас запгр?ло срце од радости, зар нијесу особити осјећаји радости почели струити кроз тијело и душу нашу кад смо јутрос чули славопојне пјесме у славу крштења Христовог? Зар може не бити радости и весеља данас у срцу свакога човјека Хришћанина, кад само помисли: Син Божи из љубави према нама сишао је на земљу да измири Бога са човјеком; ходи по земљи, која је до данас била „гарокљата в дјелех својих " (Бит. 3, 17.); дружи се с људима, који су до данас били „чеда гпева" Божијег, ( Еф. 2, 3.) а данас постају преко Бзега синови л.убави Божије и нијесу више под законом, но под благодаћу. За то нека се данас весели и радује род љуцки, јер му се јавља Спаситељ, који ће га избавити; нека се зарадују и праоци наши Адам и Ева из гробова својих, те нека се поклоне томе, који је као Син Божи благоволио и њихозим сином и потомком постати, само да би њих као праоце од гријеха ослободио. Нека се весели вода, јер се данас освештава; нека се весели и земл.а, јер по њој ходи Творац васељене! Нека се све весели, нека се свак радује, а могу се овом радошћу користити и свп народи без разлике језика и племена, само ако хоће, јер се свима јавља данас Син Божи Иеус Христос и све без разлике позива у вјечно царство своје, а и „глас Господњи на водама" призива данас све и свакога да прпме: у,Духа премудрости, Духа разума Духа страха Божија, јавлшагосја Христа. Амин.

Говорио

Васа С. Поповић,

свештеник.

Из црквенога права и црквене праксе.

VI. 0 тајни брака.

Брак )е тајна, у којој два лнца разнога спола — жених и невјеста — добровољно ступају у супрушку свезу, обећавајући једно другоме вијерност и узајамно потпомагање до краја живота, у присуству цркве и свештеника, који благосиља њихову свезу, да буде подобна свези Христовој са црквом, и ради благословенога рађања и хришћанскога васпитања дјеце. — Брак је установа божја, закон, кога је творац положио у самоме устројству човјечијему. У цијеломе створењу божтем не налазимо тако савршене

Пише Т. Алагић проФесор богоел. на Рељеву. (Наставак.) еаједнице, као што је брак; јер у њему се спајају не само двије душе у вољи и љубави, већ и два тијела постају једно тијело (Бит. или књ. постања 2: 24; Еф . 5: 28. 29. 30. и 31.). Само на овоме основу брак може бити апсолутан, т. ј. само два лика брачнога јединства могу у једно и исто вријеме постојати — муж и жена; треће лице не може бити ту, јер вијерност и преданост, ко]а је неопходни елеменат брака, може се правилно односитп само на једнога мужа и на једну жену — може т. ј. бити само моногамија (једноженство) а никако полигампја (многоженство), која је противна појму о браку, и која је сама по себи превара и невјера, која