Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 122. >

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Бр. 8.

Ту код оног села с јужне стране на обали нмаду | зона траје 4 мјесеца, а кад нема хаџија затворене агемције разнијех паробродскнх друштва. Од села ! су и агенције. У години 1880. прошло је мухаовог с другс страие, на нјешчапој пољаии, има мендански хаџија иа „Ћабу" 93,350, и то но цеколико бупарова живе воде, покривени великим сљедећој таблици швађеној из араиског журнила четвероугољним гвозденим бачвама, као сандуци,; „Ељџеваиба", кога уређује Се-ди м Ф а р е с, н ту иод чадорима искупљају се н одпочивају ј СФендија, а ирештампан па Француски у „Рћаге многобројни поЈшоници, одаклен их вапори на хи-! (1' А1ехап(1г1е", те ако је пстинит рачун селимов: л.адс крцају до у Џеду, а оданде иду сувијем у то на свему земном шару има 175 милпона МуМеку н Медину. Тако их опет и враћају. Та се- хамеданаца.

Хаџије у години 1880.

Поклоници мухамедански.

•110 мору.

по суву.

Колико исте народности има У држави ?

Подајннци султанови

8500

1000

22000000

Мисирци или Египћани

1000

5000000

Марок, Алђир, Туние

СООО

- —

18000000

Арапи из Јемена-Оман

3000

2000000

—

3000000

Вахабиги

—

5000

4000000

Арапи из ^Хеђаза

—

22000

2000000

Црнцп из Судана

2000

—

10000000

Нрнци нз Занзибара

1000

—

1500000

Предгорје Добре надежде

150

(-?)

Персијанци

6000

2500

8000000

Индијани нодајници инглезки

15000

—

40000000

Малаги нодајницн дански

12000

—

30000000

Кинези, Монголи

200

—

21000000

—

5000000

Авганистани и Белуђистани

?

—

3000000

Свега . . .

61850

31500

• 175,000.000

Код овог аранеког села у Реиту, има ири- има пет врела бл.утаве воде, која натапа финнкс лнчно финикових стабала, као и једна врло до- или хурме, алн није за пнћа. Иокрај истијсх има бро уређена п зидом ограђена манастирска ба- и једно вруће сумпорно врело, те су још узгор шта, са разним воћкама, лозом и поврћем, коју зиданс п одјелп лпјепе некадашње бање, коју ће залцјева мазга, вадећи воду на чекрк. сад монастнр да оиравља. Уза те зидине стојп На сјеверној пак страни, нокрај онога дру- нроста зграда п ншрока авлија, а у огради горња гога села, пушкомет добар од мора, а под сами- голема башта, ђс монаси суше хурме на суву јем вијенцом ириморске камене иустаре, у мана- Финнкову лишћу, а од лошијега нлода пеку растпрском је посједу и оно мјесто, ђс је некада кпју. Коштице од истијсх хурма служе им у мјеМојсеј нашао 70 родних финикових дрва, која се сто дрва. Свака друга воћка и новрћа угине у сномињу у светом нисму. Има пх ту сада и пре- тој башти. ко 10 хиљада, те сваке године од најбољег плода, Реит или Џебел-Тур, знаменит је и по томе, шаљу Кедиву на дар по којн товар. V тој башти што су варвари и незнабожци ту изсјекли 10