Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 134.

Д.-Б. ИСТОЧПИК«;

Бр. 9.

сву цркву висс из кубета, као каква сребрна I гора! Једном ријечи: прн овој л.епоти заборавиш на труд и умор, на глад и жеђ. 1То свршетку молитве уђо у олтар, да целивам св. трпезу и ћивот св. всликомученице Екатерине. За тим у деснн параклис, ђе по обпчају изујем обућу, па преко прага бос, спустим сс у Н е о п а л п м у к у н н н у, прострту ћилимима, да се грнјешник поклоним и помолим Богу, па ономе пстоме мјесту, ђе је и некада Боговидац Мојсеј, кад му се Госиод јавио нз пламтеће зелене купшге: „Изуј обућу са т в о ј и х ногу, јерјеземља с в е т а н а к о ј о ј с т о ј п ш." Тт сам нануо, и са скрушеним срцем номолио сс Богу онако, како сам знао и умјео, пак се иодигао радостан п утјешен, рекавши глаено: Слава ти Боже, слава ти! Да, овомјесто, ова купина, која некад нред Мојсејом бјеше сва у горсћем пламену, па опет оста свјежа и зелена, пити јој пламен науди, преобразовала је нлп пророковала: да ће пречпста/Цева Марија и ношље порођаја божанственог младенца Хрисга, опст остатн чиста Дјева, каква је била и прије „зачетија." Паде ми на ум да наши- црквенисриски појачи радо пјевају нричастан, одпосећп се на тај случај: На Синајстјеј горје в и д ј е т ј а М о ј е е ј в к у п п љ е, о г а њ 6 ож е с т в а. Пошљс тога братство ме допрати у „Покоје", стан за мене одређен на горњему снрату, одаклен је лијен ноглед у башту, на Хорив гору, Галактион, Аронову н Гахијлску долпну — на све четирн стране, те но равноме крову, иокрај бедсма и т о п о в а, могу н шетати до миле вол>е. Ту ми представише старије оце — старце непоснике, са бијелпјсм брадама као горски сннјег, свјенггенике и ђаконе, те пошље нослуге слагкијем, каФОм и розолијом, оставпше ме неколико часака да се умијем и уредим. Архимандрит Фотије у трећој је собп до мсне, па нрије всчере оћу укратко да кажем нешто о томс човјеку. Он је онај правнлно „нменовани" али несуђени патријарх јерусалимски. Још му нема 40 годппа, и само јсдну једпну бијелу длаку има у бради. Прије четири године бјеше удова јерусалимска патријарншја. Једна је странка хтјела садашњега натријарха II и к о д и м а а друга Г е р а с и м а (садашњег иатријарха антиохијеког.) Било их је и још изуванијех за тај трон. Да би сс пак раснри учинио крај, у којој често и политпка игра улогу, јерусалпмски Синод н брасгво пзабсре овога Фотија, којн је либералног начела, алн га Султан непотврди из некнх обзира, и што је врло млад, те уплив руеки нретегне за Нико дима, кога завладиче у Москви, иопгго се тамо налазио као архимандрнт иа подворју пли метоху јерусалпмском. Ношто Никодим заузме трон. уклопн овог Фотија на далекн Синај, да му нс смета као опозиција. Ириповиједајући ми он свој}

историју, рече, смијућп се „Мојој неудаћи крнв је н е с 1) е т н и б р о ј, или нумера 13, т. ј. прво, мене јс Синод бирао 13. Новембра, друго, било је равно 13 кандидата, и треће, ја сам добио 13 гласова" итд. Човјек је пријатан, искрсп и отвореи: говорн, нише и чита правилно: грчки, Француски, рускн и араиски. Декрет његова нзбора држн у џепу, п кад коме пише, нодписује се: „правилно именовани натрпјарх од Јерусалпма", надајућн се да ће га доћи редња. Али како сам ношље од другијех разумјео у Егинту, има нх сад много пречвјех и богатијех у Јерусалиму владика и архимандрита, којн желе насљедити Ннкодима, кад умре или да оставку. У вече еједнемо за вечсру нас двојпца н о. Иконом ; ношље архнмандрнта Иконом јс најзнатнија личност, а првн је у уирави економије. Уз лијена п вкусна јела, бијаше п доброга внна, које рађа у њиову впнограду: а тако и дивнога воћа, особито изврстнијех крушака, ' слађпјсх него „кајзерке." Иконом се ноче „скужаватп", што нпје у стању угостнтп ме као што би жељели, и по ирепоруци њновога отца и владике ПорФирија, јер у овој далекој пустињи н од свијета одсјеченој, мучно јевелп прибавити све што треба. Осим тога братство неједе меса ни на васкрс а послати пили^и нутем су пзмршалн, иа их ваља за који дан прнхранити." На то га ја нрекорим за излишно извцнење, и онда сам себе отворено осудих овако: Ваистину, да су знали,, мој брат ПорФирије и о. архимандрит Григорије како сам сс ја грјешник љутио у Суецу и Генту за ону пилад, имали би право да пх нс шаљу, а ви још всће да ми недате, ама баш ни једнога батака облизати. „А ми би онда и тој нуждн доскочили, — ради вашег слабог здравља", одговори о. Галактијон. Како"? Ми овдје имамо врло вјештијех ловаца Арапа, на само једна ријеч, и они би се разишлп куда знаду, пак донијели коју д и в о-к о з у, зеца, преиелица или јаребица, као што чинимо кад нам дођу у госте Европејци, особито Инглези — лордовн и лордовпце, до 50 иреко године; и ма да им друштво „Кок" у Каиру уреди куину, и све што је потребно, тс с' многијем камилама н чадорима овамо опремн, опет им је наша дивљач слатка и пријатна. Тако ћемо и вама: нешто иилића, а но кадкад и лова, и што јс Бог дао, нак се богме трпите. Лијепо и нрелијсно, Бог да прости рекнем ја, да сам камо среће бољег здравља, радо бих ностио у овом св. мјесту 40 дана као н Мојсеј, „Ми ћемо се сви молити за ваше високо преосвештенство", утјепшше ме оба брата. Тс исте вечери договоримо се, да у идућу ериједу 4. Нов. крснемо на св. синајску врпшну, еинајску нраву гору. На половиии пута има црква св. Пророка, нак ћемо ту ноћити, а сјутра у четвртак подраиити ио хладу на Синај, и тамо ; божанствену лстурђију евршити. Тај дан (5. Нов).