Dabro-bosanski Istočnik

Бр.ЈК

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 139.

Антоније велики и II а в д е Тиваидс к и. Али је и прије њих било тамо доста Аскета (иеиосника). По историчким свједочбама :ша се, да јс св. дарица Јелеиа нодигла многе богомоље у 11;"лестиии, на и пирг на св. Синају, за одбрану монаха. Амоннје Каневит, којн јс, ш Палестине дошао 373. године, да носјети Синај, вели: „да је тамо нашао м н о г о хиљ а д а Анакориста (иустињака), идругијех хришћана, којн су се суботом сви сабиралиу главни Киријак, радн нспогједн, причбиЉа, заједничке молитве п трнезе. Ко је међу њима бно најсдособнији знањем н говором, тај је држао бесједе, и чоучавао нх у вјери н светом живљеау." У шестом вијску (између 529.—565.) благочаетиви цар Јустинијаи II. раснрострвига своју власт и над Егинтом, ироширнјо јс и Кпријак синајски, и то овако: Њему дођу два монаха са Синаја, којима се придрун;и из Палестине и св. Сава освећени, љубицам јустинијанов, те га у пме све браће синајске замоле, да нх узме нод своје нокровитељство. Он уважи молбу, и одма пошље свога архитекта СтсФана, да руководи грађевину. Такођср нареди своме Епарху у Египту, да од цариискије ирихода об])ати колнко је нужио новца, за грађевину саборне цркве на Синају. А да би иак свети иодвижници били заштићени од нападаја варварских, он нареди, те се 100 породица Л аза од црноморских нрибрежја (за Ерзерумом), нресели на Синај, и толико исто породица из Егинта, као страже монастирске. Ово се 200 нороднца (Лаза и Египћана), смјесте у два основана села, на путу Сииај-Суец, осам миља далеко од монастира. Након свега реченог, Јустинијан нареди Енарху егинатском, да од извјестни илодова које дава земља, окрене десету мјеру на Синај за издржавање монаха и њиховијех чувара. Још се и данае виде зидине од та два села, ђе садашњи чувари имаду своја неколика камена амбара. Нотомци онијех пресељеника зову се данас арапскијем језиком „Субјани", што значи слуге, чељад, робови. Од те ријечи ваљда и у нас „Сибнјан", — домаћа чељад, а неђе иробље: „одведе сецрногорско р о б љ е" (види „ Г. Вијенац„). Монастир Киријак. Он је смјештен у долини уској међу двије камене планине, нли у самом нодножју Хорива и Галактиоиа, тако, да га Хо]>нв надвишава и окружава са југо-западне стране, а Галактион од сјеверо-истока. Ограђен јс виеокијем дебелим бедемом четвсроуголно, од жуто-затвореног тесаног гранита. Од таког је камена и црква; а ова има вид лађс, са дугачка низа сву цркву, три кубета као шкип. Оно средње најшире и у висину највеће, ослоња сс на 14 (по 7 са стране) јакпјех гранитних колона, украшеним при врху саксијама од модро-зеленог камена. Она два нобочна кубета, сведена су е колона на зидове

више прозора. С поља, испод прозора, са обје стране учињене су опет призиде уздуж, а од једнака камена, па ове нризиде на троје преграђене, да десно и лијево, цркве главне, имаду но трп параклиеа или препрате, у које се улази само из велике цркве. Таке три црквице имаду п за олтаром, у које се улази из главног олтара, са обје стране; а из овијех крајњијех у ону средњу, која је носвећена „Неоналимој К унини." И тако, осим главне цркве, којејсхрам Нреображење, има их још шњоме у свези девет, а сиоља изгледа као једна црква. Покривена је са оловом. Велики је олтар еа свију страна издигнут на три степена, те су они иролази, у оне за олтарске параклисе, ос-тали иа ииже за три басамака. Како црква тако и олтар величанствено су натосани, разнобојним мермером, и шаре спметрично сложене, да га ни у Палестини ни у св. Атонској гори љешнсг невпђо. Само онај у срнскоме Хилендару с овијем се у нечем може мјерити. Са источне стране, за часном трпезом, олтар је од иоловине, па до под кубе мозаичан, и слике су овако разпоређене: У сриједи Прсображење, Снаеитељ, Мојсеј, Илија, Пегар, Јаков и Јован, па кругом у наоколо, око овс велике, још их има 31 све округле. Од мозаика до дна, зид је од бијело-шареног мермера, те једно другом лијено одговара. Частна трпеза и проскомидија наткривене су, и нрекрасно израђени стубови са седеФом у негњилом дрвету, да ту љепоту ја неумијем описати. С десне стране олтара налази се мраморна гробница, као трапеза издигнута, и на њој сребрни ћивот са моштима св. великомученпце Екатерине. Ћивот је наткривен кубетом од бијелог мрамора пз кога висе девет кандила, као девет сјајних звијезда, а ослоњено је на четири мермерне колонице, све израђено укусно и од вјештијех руку. У олтару с десне стране уз пконосгас, стоји један велики празан ћивот, од чисте срме. гравиран и ђс ђе позлаћен. На капаку је слика Снаеитељева са златним вијенцем, а рукама на прсима као нлаштаница. То је дар иокојне царице Марије, матере данашњега цара руског, послат 1861. године. С друге опет стране уз темпло, пма други и толики ћивот, осам педл>и дугачак, три висок и толико широк, још умјетније гравиран него онај нрви и више позлаћен; а на ноклопцу му је елика св. Екатерине, са златнијем вијенцем око главе и побједоносном налмом у руци. То је дар покојне цчрице ругке Екатерине, иослат 1691. Ова царица нудпла је много блага, Д а ј°ј уступе одсјечену главу свете Екатерине; али св. отци синајеки немогоше се растати са том драгоцјеиошћу; а иричају, да ее ни ћивот није дао изнијети из цркве, кад су то пробали