Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 10.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 157.

У а д иИ л (безплодна), У а д и-Б а р к (благослове- !У адиНасн спуштајућа се на ниже), У а д ина) У, а д и X о м и л и ј а (времена или иатоварена) ■ М а г а р а (више које са вади драги какен Уади-Хумур (црвена због такије стјена) :Ф ер уз), итд.(НаставиНе се.)

Нешто о мана У шематизму Дабро-босанске дијецезе од године 1884., 1885. и 1886. изишао је кратак оиис о овоме стародревноме српскоме манастиру, но тај опис није био са свим потпун, због тога, што нијесам онда управо ни био на оном мјесту, гдје се овај манастир налази, него сам највише тај онис пиеао по прнповнједаљу свештеника Богуновића из Врела н других се .т -апа Срба, који ми о манастнру знадоше по ђе ш. • приповиједати. Ове године лицем на Огњену Марпју баш онда, када је старинскп храм ове цркве отишао сам тамо на збор (у село Пиштолнне), те сам о манастиру мало внше прнбиљежио, и то нешто из прнчања народнога а нешто што сам опст сам видио, што ћу ево овђе написати, да буде као нека допуна или додатак ономе ме"с опису у шематизму од речене 1884., 1885. н 1886. године. Прпје свега морам споменути, да ми је , блажепопочивши Стеван Босанчић нарох Грмушки причао, да је он још кад је у манастиру Гомирју (у Хрватској) у вријеме дољанске буне (1858.Ј бно, слушао од тамошњн килуђера, да је манастир Гомелу зидао Стеван снн Немањин, — даклен првовјенчани. Ово ее не може узети да је истина, али је тек причање калуђерско и то оних калуђера, којп су из манасира Гомеле потекли. Али, да су калуђери т. ј. бјегунци из манастира Гомеле у вријеме поплаве турске нребјегавши у Хрватску основали манастир Гомнрје и да су му и тако име због свога старога манастира надјенули, тврди се да је истина. Свакако је вриједчо и ову пјесму народну овђе прнбиљежити, која се тнче манастира Гомеле а коју ми је један брат Србин (приликом распитивања о манастиру) уз гусле иснјевао. Она овако почиње: Када турци Босну заузеше, По њој зулум чинити почеше, Облрају свете манастире, Гуше пале цркве и олтаре, Па подижу бијеле мунаре. По најприје побратиме драги : Уватише старца игумана, По имену оца Јеремију, Из Глоговца код Варцар-ВакуФа, Па га жнва на.колац набише, А манастнр земљом заравнише ; Уналише Озрен цркву бјелу, На сред Босне земље ојађене; Похараше Моштаницу красну,

IV Гомели. Близу Саве, близу воде ладне ; Хрмањ тврдп код ВакуФа града, Упалпше огњем сажегоше, Калуђере у њем' поваташе И по редол! свију исјекоше; А Гомелу нусту затекоше V њој свете ствари оскврнушс и т. д.

Поменути поп Стеван Босанчић вели да је он својим очима гледао неке ствари из манастира Гомеле у Гомирју, за које су му тамошњи калуђери причали, да су пз босанекбг манастира Гомеле пренешене. Тако он вели, да је видио : плоче од појаса, диекос, жлицу, неколике књиге п још неки ствари. Један дрвени крстић врло лијено израђен, кога су му тамо дали, пренпо је он овамо и тај се крстић и данас код Стевана Ковачевића свештеника у Бпхаћу налази. Манастир Гомела — као што је казано саграђен је у врло дивном предјелу, као год и сви други сриски манастпри. Западно десетак минута од манастира далеко, пружа се зпаменита планина Гомила, те манастир раставља од српских и мухамеданских села, која су за планином Гомилом као чопоровп по дољама п брежуљцима размјештена. Од планнне Гомиле југо-источној страни према манастиру тече вода Јарнија, која мало даље у земљу увире. Са друге је три стране раван, из које се уздиже по који брежуљак а на овом види се онет но нека српска или мухамеданска кућа. Црква манастирска била је од обичног камена, дугачка 20—22 метра а широка 9—10 метара. Звоник је озидан на квадрат а свака му страна има 5 метара ширине. Са источне је стране порушеи а иначе је са друге три стране цнјел, има га у висину више од 30 метара. Сав други зид од цркве је порушен, само оно што је затрпано са земљом још је у цијелости, — од приликс по љуцкога боја. У зиду налази се седре (сиге) из воде и око врата печене цигле. Једна врата могу се разазнати, да су била на сјеверној страни. На звонику бп.та су двоја врата од јужне л западне стране и то горе сведена пли шћемерена (кублејисана — сволтана), но јужна су нешто мања од западнијех Око црквених врата била су два велика стуица од камепа тесанога, но те су ступце оћерали турци, кад се поирављао град Стијена и Језсрски. На јужној и западној страни билп су на торњу (звонику) прозори од земље високи 6 до 7 метара.