Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 3.

Д -Е. ИСТОЧНИК

Стр. 39

Онда је душа ТБегова осјећала тешке муке, велику жалост и ужасне патње. Он се у души Својој стиди и страши за наше гријехе, које је Он на себе прпмио, па и за све грпјехе, које л 3 уди учинише од Адама, па до оног доба, а и за грпјехе људске, којн ћс се чинити до пошд>етка овога свијета. Тад је Исус Христос предвидпо, да ће се п међу Хрншћанпма брзо појавити лпцемјерни ученици, прилични Јуди, н да многн од њпх не само што не ће прпстати за Њим него ће се још предати и сами поганим п невал»алим гријесима ; па шта втине, мпого ће се и таквнјех показатп, који ће се и од саме вјере и Његове науке одметатн или пх извртати и грдити лажнијем тумачењима, и на мјеето, што би требало, да се поводе за божијом прсмудрошћу, желићс да сами заводе и друге по својему мудровању. С једне стране за л,убав коју Он нмађмшс према Богу., Оцу Својему, требало бп да истријеби •Ђудски род, као прпјеступни и неблагодарни, а с друге стране опет, л,убав сирам онпјех људи, којн падају и пропадају, нагонила Га је да за њпх пострада и Својим страдањем да их сиасе и .избави од вјечне пропастн. Та страдања и за самог Исуса Христа била су тешка и велнка, да је рекао Својпм ученпцима: Тужна јо моја душа до смртп ! Међутпјем, Исуса Христа као злочинца вежу н гоне непрнјатељима ХБеговијем, који суде и осуђују Га на — смрт! А апоетолп, које је Он особпто н впше од свију волио — оставл>ају Га и бјеже. Кад их је Пилат запитао : Кога ћете да вам пупггам нли Вараву или Христа? Онда пакоснн п завидлшвп непријател.и Његови наговарају несмишл.енп народ да ишту Варнаву

— разбојника, а Исуса — праведнога и светога — да распну, па зато Га предчју у руке невјерника, којп Га муче, бију и пл.ују, ругају Му се и мећу Му тјтнов впјенац на главу, свлаче Му хал.ине п прпкпвају Га на крст и као великог злочпнца распињу Га међу два хајдука н то на отвореном јавном мјесту. Иретјерана пакост н завист не штеду Га ов,це — на крсту, него му се ту смију н ругају као варалици, а да му жеђ утуле пружају му да није квчсину, спрће са жучи помјешапо. И најпослпје умире Христос, п умире смрћу — кажњен иа крсту, т. ј. мученнчком н јавном. Ие мислите, да је Христос зато страдао, што није могао избавити се илп уклонпти се од патња. Не ! Он је сам својевол.но прегао и припио себе на такву жртву; јер друкчпје не бн нигео смио ни помислпти да Га сс дотакне. Сјетите се да оне, које иослаше да ухвате Хрнста, упита Исус: Кога тражите? А они Му одговорише: Исуса Назаренца, а Он им рече: Ево мене, ја сам ! Па од те једне ЈБегове ријечи сви попадашс на. земљу. То је све, што смо вам могли казати о страдању Исуса Христа, које је по евојој нензреченој љубави према нама, претрпио за нас.. Али, да бп могли колнко је могуће внше појмити и разумјети колика је љубав Љегова према нама н колико је велика жртва 1Бегова, треба напоменутн, ко је тај Исус Христос. Псус Христос је истинити прави Бог, Свемогући Творац свега свнјета, великп цар анђела п л>уди, силнн Господар свијех сгворења, страшнн Судија жнвијех п мртвнјех. Па сто то је тл Псус Христос, који је од евоје воље изволио да пострада за род људски. (Наставиће се.)

Омијемо ли иаиадати свештеиство? (Свршетак.)

Сад ћу да се достакнем како се свјештеник прпма н поштује у друштву. Оно истина, каже се: како ме држиш онако ме и наградиш ј али ћу ја ипак изнијети ово што рекох. Прије свега унапријед морам изрећи истину да сељак много мање држн свјештеника на впсини поштовања но шехерлнја, премда и овај

нма чает често пута и ђе не треба рећп што протпв нопа, па то још засладитн коју погрдну причу о нашем свјештенству. Ова велика недаћа постала је по селима као и по варошима од скоро; али нећу рећи да нема ту и свештеничке кривпце, особито у томе, што се пођекоји не умије да умјерп у свпјим страстима, а највише у пићу.