Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 38

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 3.

као Бог Он јо све вттдио и сво знао, шта се с Њим догађа. Исус Христес и ако је Бог и Сведржител>, којему се покоравају небеса и земља, тушта и и тма анђела. Он се сам цијслог Својег земаљског живота покоравао Својој мајцн, која је п сама Његово саздање. Исус Христос, и ако су сва блага овога свијета у Његовој руци, кроз свој земаљски жпвот не имађаше на земљи мјеста, гдје би се с главом склоиио. Исус Христос као цар свега свијета плаћао је порез цару земаљскоме. Исус Христос, коме служе сви анђелп и сваки створ, и сам је служио л>уде п прао ноге својим ученицима, које је изабрао између неуких II простих људи. Исус Христое, кад је проповиједао поднио је много и свакојакијех увреда од својијех непријател.а. Иазпвали су Га грјешником и престуиником закона Мојсијева, скитницом, дрводјељскијем сином, другом и учаснпком изјелица, пијанаца и царпника. Ио некад је злоба и јарост Његовнјех непрпјател.а дотлен долазила, да су Га хтјели ћушнути с брда, а по гдје-кад хтјели су да га заспу у камен. Његову најеветију науку назваше лажом и гријеваром. Кад је болне исцјелшвао и мртве повраћао у живот, онда су Његовп непријатељи говорили и разглашавали н л.удма доказивали да је и у Њему самом ђаво и да то све помоћу ђавола чнни. Једном ријечи: Исус Христос од Својега рођења па свс до саме Своје смрти страдао је, огорчаван је био и од еваклен имао силннјех неприлика. Страдао је од л>уди а ради људи ! Он је туговао не само за то, што га људи нс слушају и огорчавају, него и за то, што онн пропадају и не ће да се тргну од своје пропасти. Исус Христос страдао је тако рећп и впђено и невиђено, по томе што је он видио и трпио не слмо јавне увреде п огорчења од л.уди, него у исто доба видпо је и тајне, зле помисли и намјере Својијех непријатеља, па виђао је, да баш н опи, који еу тобож радо Га елушали н вол.елп, да му невјерују, пли су немарни за своје спасетве. Од кога је највпше страдао Исус Христос? Од јевројскијех првосвештеника, од књижевника, т. ј., од научењака и њиховијех поглавара, који су зналн п чекали долазак Спаситељев к њима, али нијесу хтјсли прпмити Исуса Христа нитп

Га слушатн; него на протпв као какву варалицу и прекршитеља закона предали су Га на смрт. И онда, кад је народ јеврејскп хтјео да ослободп Христа од распињања, они су га наговарали, да је бол>с нскати Варнаву, разбојника и пустахију, а Исуса најсветијега од свију светијех да предаду смрти. Боже мој, до којег стспена може доћн злоба и завист л.уде 1са! Ио што је најцрње и најгоре Исуса Христа одао је баш онај, који бијаше Његов ученик, — Његов знанац, којп је с Њиме јео со п хл>еб, и очима својима гледао живот Његов и силу Њсгове науке. Иа како Га је одао? Потварањем и цјелпвом! А по коју цпјену ? Само за трндесет талијера! За кога је страдао Исус Христос? За све грјешнике од Адама па до свршетка овог свијета. Он је страдаО и за Своје мучител.е и неирнјатеље којп су Га иредалп на те муке, и за оне, којп су прималп од Њега небројена добра, па не счмо да Му ннјесу били благодарни, него су Га још мрзнли и гоннлп. Он је страдао и за свију нас, који Га вријеђамо сваки дан својим неправдама, злоћом и великом немарношћу спрам Његовога страдања, које је радп нас претрппо; да неблагодарношћу п гаднпјем грпјесима као да га поново прпкнвамо на крст. Исус Хрнстос прн крају Својег земаљског жнвота учиппо је једтто највпше чудо, — васкресо је из смрти у живот .Лазара. који је већ за три дана у гробу лсжао и почео већ трунути. То је чудо учиипо пред млогпјем народом, па многе подстрекло да вјерују у Исуса Хрпста и да га прпзттаду као Божијег посланика. Алн првосвештеннци и књижевници јеврејскн, умјесго да прпме Исуса Христа и да вјерују у Њега па да п друге увјере, да је Он правп Спаситељ свијету, скупе се код КапјаФе, гдје се здоговараше шта ће чинптп од Исуса, тражећи да Га су чим било окриве, па најпошље рнјешише: да предаду на смрт Исуса Христа, који мртве из њиховог мртвила диже. Него како је страдао Исус Хрпстос најпотоњу ноћ, т. ]. послпје тајне вечере, н до часа кад Га нредадоше у руке војннцима, то ми никако не можемо себи ни зампслитп ! ЈБегова су унутарња страдања би.та опет тако велика п ужасна, да је само једпни Исус Христос био у стању, да их поднесе. Тад Га је и пробијао крвави зној.