Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 6

Д.-Б. ИСТОЧЕИК

Стр. 91

завод, те су ме гг. проФесори провели кроз све просторпје, па онда почастпли закусвом и подарили двије књиге за успомену. Тај су завод о своме трошку подпгли двојица браће из Епира именом Ризариси и на .издржавање приложили своје имање, те завод и носи њихово име. Распоред у свему јако ми се допао, а болница му је малко одвојена, (у њој не бјеше ни једнога болесника). Има п башту са маслпнама п поврћем, па у њој и гимнастику. Ово је здање на крају вароши, а виза-ви према њему у странп налази се болница, коју особито штити краљица Олга, као"основатељка исте. Три пута неђељно она тамо долази, да лично опроба јестива, прегледа рубље, кревете и болеснике, те им материнском негом и примјетбом олакша болове. Управитељка је женска, а и послуга од женскиња. Као посјетиоцу, поднесоше и менн књнгу да запишем моје име. Међу болесницима впђох и једну Јеврејку, па и једног Талијанца-католика, који одавна страда од руке, а не може још да пође на бол,е. Патња тога човјека врло ме је тронула. Држећи моју руку, пошто је неколико пута пољуби и сузама ороси, замоли ме, да се и ја за њега Богу помолим, не би лп оздравио. Не знадох му шта друго рећи. него ово: Онај, који лијечи душевне и тјелесне болости, нека се смилује на сузе нас обадвојице, и подјели ти олакшање и здравље! Вриједно је још виђети у Атини приличан број светих храмова по источном укусу (као крст) па и нову латинску, која још није свршена. Особито је лијепа црква св. Теодосије, катедрала свете Ирине. У овој велељепној и у позлати блистајућој цркви, пада у очи под деснијем крилом измалан на зиду Акропол, какав је некад пзгледао, па онда св. апостол Павле како стојећи проповједа у храму нову науку Христову, а народ обојега спола посједао на мраморном патосу и по гтепепицама, па пажљиво слуша јеванђелску мудроет, а научењаци атински биљеже и ватају с пером његове ријечи, јер их ]е са уводом одма придобио за слушање, кад им је рекао : „По свему вас видим да сте благочестиви л.уди, што свједоче и ваши мпоги храмови посвећени разним боговима; па на једном виђох ђе пише : „Н е п о з н а т о м Богудаје п о с в ећен." И ја вам баш тога непознатога Бога проповједам — Исуса Христа итд. Има још једна црквица Богородична, на неколико стеиена у

земљи, из V. вијека, и то на сред главне улице која гледа из краљева двора; те, ма да квари симетрију вароши, ипак је због њезине древностп поштеђена. Има и још једна мања за к>ју веле да је то најстарија у Атини из хришћанског доба. Куће у Атини нијесу велике, али помјешане на многим мјестима еа баштама дају чаробан изглед. кад се погледа са Акропола. Сад зидају и нови театор, кога не ће бити стид да је и у којој већој престолнпци. Оетавих и Атину, у којој сам пријатно пробавио десетак дапа. Са жељезницом кренуо сам около 8 еати нзјутра за Патрас, а приспјећемо у вечер около 6 1 / 3 . Пошље не пуна сахата влак се пење и спусти постепено заливу, који се пружа иза брда Пирејског па све до Коринта, и мп ћемо све ићи покрај њега десном страном. Ми смо баш у сред подно прешли преко прокопа, те се са средине виде обадва краја, Још није готов, а на њему раде неколико стотина работника : Талијана, Грка, Македонаца и Црногараца. То дивовско дјело (саетавити прокопом тај мореуз) замишљали су и узалуд почињаил још стари Римл.нни и Грци, па ето једва сада иепаде за руком да се оствари. С тим ће бити много краћи пут по мору из Европе на исток, а с тиме и већа кориет за краљевину Грчву. Са оне стране Корпнта већ му је и лука подигнута, а сваки педаљ земље около луке и уздуж канала са обје стране, до сада већ је продан и „Капараисан" од имућнијих Грка и странаца. Ту ће кроз коју годину поникнути виле и љетниковци ; а због благе климе, ђе напредују лпмунови и друго јужно воће, устројиће се морска купатила, и онда за Грке ето „ћара" и „шићара". Пошто се прнјеђе канал, залив нам остаје на десну страну све до Патраеа. Ту је одма н удобна гостионица, ђе и влак стаје једно 20 минута. Одатлен па до самога Патраеа идете кроз обрађена поља, као кроз какву башту; да је милнна путевати, а још љепше посматрати упарађење маслине и виноградне лозе, са пашњацима н њивама, које по већој чести залпјевају потоци падајући из брјегова, а због шноги села и варошица изгледа права живоет и обртност. Нити у Атини нити на томе путу, ја невиђох тужна лица или какве забринутости, јер је све своје и вееело као да влада демоврација. Тамо још нема европсвп фнлоксера на лозама, јер мЈ( *