Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧТТИК

Стр. 88

1879. Н}егово Велпчанство цар и крал> Фрањо Јосиф I. за заслуге одлик »вао је СераФима са витсшкпм крстом. Покојни Митрополит Деонтпје 30. јунија 1888. одлпковао је старину СераФииа за заслуге, трудове и подвиге око наше српсгсе цркве, да моа-се у хорцеговачкој епархији при обредима носнти митру, мантију, нмлицу п жезал, и да може при појању клироеа: „млогаја љета" тросвјећњагсом благосиљати. За сво вријеме свога бављења у манастиру Житомигаљићу СераФим се неуморпо старао за манастир и ондашњу српску школу, којој је он и фонд уредио. З г право он се мо/ке сматрати основатељем манастпра Житомишљића, јер га је он тако рекућ' наново подигло, украсио и материјално обогатио. Заелуга је СераФимова и та, што манистир има своју красно уређену и богату библиотеку. Својим радом, врлинама и п >жртвовањем стекао је СераФим лпјепи глас и уважење међу својом херцеговачком браћом. С тога га је 1Бегово Величанетво нага мили цар и краљ Фрањо

Јоскф I. одмах погаље смрти покојног Митроп. Леонтија именовао за администратора нагае митрополије, а 14. (26.) Фебруара о. г. по вол,и васеленског патријарха и жељи народа за херцеговачког Митрополита. Из свега довде реченог види се каквом је СераФнм неисказаном љубављу љубио, бранио и штитио свој патнички српски народ, за који је увјек био готов крв, дугау, па и сам живот жртвовати. Гледајући на прошлост његову, на његову племениту за свето Српство измучену душу, и јуначку особу, потпуно смо увјерени, да ће наш многозаслужни старпна СераФим Перовић, као будући Митрополит, јога већу љубав показати за свој народ, и да ће све своје силе употребити око унапређења православне цркве, српске школе, и напредка народа српскога, и да ће му бити прави отац и мајка, искрени учител, и архипастир; у то пме наш српски народ, који га је увјек као свега сина љубио, и сада му жели : „нека те Бог још за дуго поживи вриједна старино на корнст и дику роду своме !"

Б е с На IV-ту не/

Љубезна браћо! Еог-Творац васионе, уредивши својом свезнајућом и божанском вољом невидљиви свијет, одредио је да се у том свијету појаве и бића, која ће Му вјечно служити, славити и хвалити Га, —- створио је Анђеле духове без тјелесне обдарене умом, вољом, слободом и могућством. Неки од тих Анђела незадовољни својим положајем, хтјели су да се узвисе и над самим Богом, па су узроком своје слободне а покварене воље отпали од Бога и изгубили она блага, која су им одређена била. И тако су постали зли дуси — демони ђаволи. Ови зли духови нијесу престали роптати на Бога и онда, кад је свемогући Творац напослетку као круну цијелог видљивог и невидљивог створења — створио н човјека, који ће му

е д а. ,у вел. поста. „Исбгк ш рече ем8: еже ацп что /иожсши в^јовдтн , ксга возл!ожна В'кр8нм|Н(М8". (Ев. од Марка. гл. 9. с. 23). узносити и величати име Његово, па и сам човјек да би био блажен. Но у том свом блаженом стању, човјек није хтјео увидити велика блага, која су му на ужнвање дарована, него је ,крај свега тог, преступио заповјест божију, послушао демона тог вјечитог непријатеља човјечанства окусио од забрањеног плода, те је тпме пао, јер је учинпо велики гријех, који је прешао и на његове потомке. Но свевишњи Творац, старајућп се вазда о човјеку, није га хтјео оставити у оном стању које је сам себи падом створио, него је као премилостиви и свезнајућп, својим свемогућсвом послао свога јединородног сина Исуса Христа, да избави род човјечански од гријеха и смрти. Дошавши дакле као Бог-човјек на земл.у, Исус Христос поучавао је људе правој и истинитој науци, похваљнвао је врлине, заштићавао сироте, испјељивао болне, васкршавао умрле, и