Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 117

а.) отмица лица, које стоји под о ч и н с к о м и л и т Јторском влашк у. Отмица малољетног или ггунол.стног лица, кад је још под очинском илн туторском влашћу, дира не само личну слободу, него вријеђа још и права родитељска или стара гељскм. Суштина брачне сметње не мнјења се ни тада, кад женско лице само пристапе на отмицу, ушл>ед оштрог и немилосрдног поступања ш њш:е од стране родител.а или старател.а, или нпаче са ког другог разлога; шта више, ствара сс тијем још једна прилика брачне сметње, т. ј. недостатак приволе онијех, који имају влчст над отетом особом. Ако Јкена или дјевојка поссгне за неким, који се прн томе није силом или лукавством послужио, и против воље родитељске остави родитељску кућу, тад нестаје брачне сметње, која лежи у злочину отмице, али настаје друга, због недостатка прнволе очеве, јер се такп брак држи за блуд, све дотле, докле не пристану родител>и, говори св. Василије велики у својему 38. правилу. Пристајање родитеља на брак, који је пошље отмице склопљен не вриједи по рнмско-византијским законима, него се ти родитељи шаљу на робију. Но може се догодити, да се отмица нзврши и без знања родитеља или етаратеља, па пошље тек пристану на брак. О овоме горорц св. Васисилије у 22. правилу, између осталог и ово: „Ако је ко узео (кроз отмицу) незаручену, тада је треба дигнути од њега, повратити је родбини и оставити ]е истој на вољу, било да су то родитељи, или браћа, или други, који имају власт над дјевојком; па ако хоће, дч му је даду, нека се утврди свеза, не сагласе ли се, не треба их принуђавати". — Као што се види св. Василије попушта овдје од своје оштрине иначе, без сумње за то, што хоће тијем, да предуприједи много веће зло у кућевном, породичном животу. Слично томе ради св. Василије и у 38. правплу, у колико даје вриједност браку, који је закључен против воље родитељске, алн на који су пошље родитељи пристали. На против остадоше позније канонисте при римско-византијском праву, које и у овоме случају брак забрањиваше, а родитеље, којн на таки брак пристајаше робијом казнише. (2ћ : бћтап : Ећегесћ! стр. 568.) Патрнјарх александријски Марко II. управио бијаше на Валсамона ово питање: „Једна особа, коју је принудио отац на брак, пошље брачног уговора, захтијеваше од неког човјека,

кога је љубила, и који није знао за ону брачну намјеру, да је одведе, шго је овај и учшшо. Пошто су родитељи дјевојчини кашње тек пристали на брак, то сад влада сумња, да ли таки брак треба да се благослови"? Валсамон је одговорио у смислу Василика и 27. правила халкидонског сабора, да се брак тај не допушта (2ћ1зћтап : Ећегесћк стр. 569Л. •— Та василика номима значи: „царски закони". То је законпк цара Лава ФплозоФа у 60. књига. Те В а с и л и к е имале су закониту 'важност све до пропасти византијског царства г. 1453., види: „Систем римског приватног права" написао Гл. Гершић у Биограду 1882. свр. 159.). б.) Отм и ца л и ца, које је већ заруч е н о. Међу црквеним одредбама, које се односе на отмицу женскијех лица, најстарија је анкирскога сабора (314.). Правило 11. тог сабора гласи: „Установљује се, да дјевојке, које су заручене биле, па су их послпје други отели, имају бити повраћене својим заручницима, па и онда, ако су од отмичара насиловане биле". Учени Нземац ХеФеле тумачн то правило овако: „Ово правило говори о зарученим дјевојкама (зропзаћа Је ?а(;иго) а не о удатима (бропзаћа. <1е ргаезеп(л). Та о дужности, да се ове пошљедње (т. ј. удате) поврате, не би се никад ни сумњати могло. У осталом стајаше до воље заручника, да отету заручнпцу прими, или не прими. Тако је и св. Василије одлучио у 22. правилу своје каноничке посланице АмФилохију" (Иг. С. Ј. уоп Не1е1е: СопсШеп§е8сћ1сћ1;е 1. Вш1. Гге1ћиг§ 1873. 8. 230.) Правило 98. трулског сабора говори : „Који узме ради брачнога саживљења женскињу, која је с другим заручена, а жив је још заручник, нека подлегне осуди за прељубу". — Крмчија књига л. 516. каже: „Који туђу заручницу обешчасти, ако је то било против воље дјевојчине, да му се осјече нос и ушн" (Начатки црквеног права од Ј. Јовановића Н. Сад 1844. књ. 2. §. 169.). Уз сметњу, која бива са отмицом, може бити још другијех сметрва, као н. нр. кад ко отме туђу заручницу, ушљед чега се зарука не не уништава, јер се заручница сматра, говори Тертулијан, као : ихог зрегаСа, рас(;а, ргоншза е(; 1'и1ига = жена наумљена, уговорена, обећана, будућа (Тег1 : <1е ујг^пЉиа уе1апсћз, ћ. Кигтапу: НапсЉисћ <1ез а11§. Ећегесћ1:е8 8. 148. и Киг(2: Г. (1. КГгсћеп^е8сћшћ(;е, Еејргј^ 1887. 1. ВиЈ. 8. 182.) Ако је отмпчар ногријешио са туђом за-