Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 119

начнн представило нсвидљнво присуство светог Духа, пост;1в.1,а се кад-кад под небо нз срсбра илн злата зготовл>сни голуб као символ светог Духа, те, се тад у том голубу чувају часни дарови за болне. За часном трапсзом пргма истоку налази се горње мјесто (узвишепо сједало) за епископа, а норед овог п с деспа и с лијева тако исто поређана су узвншена мјеста т. ј. сцоредна еједишта или сголовн за остало свештеаство, које са сниском служн. Ово предетавл,а небеснп престо Исуса Христа и његову управу над црквом, а такођер н учешће јнсгових светих апостола и њихових пос.т,едовате.1Ја на пстом. Кад свештеншс сам служи св. лптурђију, тада се он несмије посадити иза часне трапезе на том сједишту, које је нск.Ђучиво епископу намјењено. На сјеверној страни олтара налази се жртвеник, на ком се за вријеме проскомиднје приуготовл,авају часни дарови за свргааване литурђије ; назива се он и п р е д л о ж е њ е с тога, што су први Хрпшћанп на исти предлагали посредством ђакона х .1 ,еб и внно у спомен тајне вечере. Пошто се из.међу осталога за вријеме проскомидије и околности рођења и смрти Христове спомињу, то онда жртвеник, на ком се проскомидија свршује, означава ону пећину (вертеп) у којој се Христос родио, а и Голготу, као мјесто страдања н смрти Господње.

На јужној страни олтара налази се засебно одјелење, које се ђаконик зове. Овдјс се чувају св. сасуди, свештеничко одјејаније, богослужбене књиго и друге за службу божнју нужне утвари. Дрква у ужсм смислу. Цркву у ужем смислу од олтара дијели иконостас т. ј. преграда, која је украшена св. иконама. Из праве пркве улази се у олтар на троја врата (двери). Средња, која су највећа а уједно најсветија назнвају се царска врата — царске двери за знак, да туда свети или небесни цар улази у св. даровнма. Царске двери су и з олтара застрте завјесом која се може помицати, и њоме се прн некпм извјесним богослужбеним чинима царске двери застиру. Кроз исте улазе у олттар само свештена лпца као: епископ, свештеник и ђакон. Јужна врата назнвају иђаконске или ђаконичке дверч, јер се у олтару с те стране налази ђаконпк, сјеверна пак врата или двери одређена су за улаз и излаз црквених служител>а. На царским дверима вазда се слика, икона Благовјести у знак, да је ваплоћењем Бога слова небо први пут за спасење човјека отворено било; и чстири еванђелиста, јер су они као Арханђео Гаврило к томе послужили, да васел.ени небесиу спаситељну вијест објаве. (Наставиће се.)

Бесједа митроиолита зворгаг Гчворена у катедралној цркви у Д. Тузли 26 И опет нам је велељенно и величанствено огрануо јутрое — л.убезна моја у Господу чада — значајни дан православне неђеље. И опет из милиона грла се данас дижу духовне пјееме и благодаренија к Вишњему Богу у име одржане побједе православија ; и то посве праведно, јер „вјера је наша ова побједа, која побиједи свнјет (I. Јов. гл. 5. ст. 4) „С1А естк пок^кдл пок^кдикшаА лпјгк, к-кра нашд". У иеобузданој и вјечитој промјени свјетских ствари, ништа не остаје пепромјенљиво и неосвојиво; све је на овом свијету вре.мено и прелазно, све је промјенљиво, све је порушљиво; идући минут прожднре настојећег, јучераши дан не по-

[ко-тузлаиског г. Диоиисије. . Фебруара 1889. год. на правиславну неђељу. враћа се више, и између колијевке и гроба струји непрестано живот наш; вријеме нас носи на својим крилима и баца пред дверима вјечности. — Тако пролази све на овом свијету, — л.уди и људске ствари. Гола и мртва изгледа на пољу данас природа, евјежа и живахна повраћа нам се мало кашње око прољећа; сад жалост и нево.],а муче човјечанство, н то опет мало послије замјењује радост и весеље; данас, који су сиромашни и презрени, сјутра их видиш, гђе су се обогатили и прославили ; бпло је на овом свпјету дјела великих и чудесних, па шта нам од њих данас повјесница њихова има да покаже? Само гола имена, а може бити и нешто мрвиц а