Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 130

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Његовијем уредбама и мудраци и учењаци прави слијепци. Напротив, Дух свети хоће да открије и самом простом и неуком човјеку унутрашњост тајни, и да право покаже дјела Божија, и може му дати да осјети сладост царства небесног. х 1овјек, који има у себи Духа светог, осјећа у души својој необичну просвјету, ко]у дотлен није ни познавао. 2. Дух свети, кад се усели у човјека, порађа у срцу његовом праву и истинску љубав. Права љубав у срцу чисти је жар или топлота, која га загријава; она је корјен, на којем ничу сва добра дјела. Човјеку, који је поткријепљен и задахнут истинитом љубавл.у, није ништа тешко, страшно и немогуће; њему нијесу тешке никакве заповијести, нити су му мучни закони, него му је све лахко. испунити. По том је вјера и л.убав, које човјеку даје Дух свети, највиши и нај-јачи начпн, да онај, који их има, може лахко, згодно, с радошћу и утјехом да путује путем, којим је прошао Исус Христос. 3. Преко свега тога, Дух свети даје човјеку и снагу, да се може одупирати замами свјетској, тако, да ако се он и користи земал,скијем благом, користп се као привремени дошл.ак, не прпљепљујући уз њега својег срца. Али човјек, који нема у себи Духа светог, уза сву своју ученост и добар разум, више или мање, увијек је роб и подајник свијета. 4. Дух светн дарива чвојеку премудрост. То нарочито можемо видјети на св. Апостолима, који су прије но гато су добили сн. Духа, били људи прости и неуки ; али ноелије: ко се могао да протпви сили ријечи њиховијех ? — Дух свети дарива премудрост у поеловима и владању: тако н. пр.. човјек, који има у себп Духа светог, вазда ће наћи вријеме и начпн за спасење своје; и у сред свјетске хуке и уза сав свој рад он зна да стегне самог себе, док обичном човјеку изгледа да је то немогуће, на ма било и у самом светом храму. 5. Дух свети дарива праву радост и весеље срца и непоремећени мир. Човјек, који нема у себи Духа светог, не може ее нпгда радовати онаком правом радошћу, нити се веселити правијем весељем, нити може нмати душевног слатког мира. Истина, и он се по гдје-кад радује н веселп, — али, каква је та радост ? Кратка и нечисга; а весеља његова? — Она су увијек

празна, ништавна, поелијо којих досада, која настане, још га внше савлада. Такођер и то је истина, да такав човјек ио некад бива и смирен, али то смирење нпје духовпн мпр него сан и дрнјем душе. Па тешко оном, ко не ради н не ће да се тргне из таквог сна! 6. Дух свети дава праву смјерност. Човјек нек је најразумнији, ако нема у себи Духа светог, не може на обичан начин ни самог себе познати, јер као што је горе речено, он без Божије помоћи не може загледати ни у унутрашње стање душе своје. Ако он чини добра другима и влада се поштено, оида он мисли о себи, да је он човјек праведан и још савршенијн од другијех људи, те ондар мисли, да му више нпшта не треба. Ах, како ли често пропадају људн због лажне увјерености о својем поштењу и својој правди, т. ј. од тога пропадају уздајући се у праведност своју, па никако и не мисле о хришћанском Духу и о помоћп Духа светог онда, кад им је најпреча помоћ Његова! А пошто се Дух светп даје само опоме, који га иште и тражи, с тога се и не даје онијем људима, који не само да га не ишту и не траже, него шта више не држе ни даим је то нужно; те за то они лу тају у заблуди и пропадају. А.1 и Дух свети кад се смјести у срце човјека, покаже му еве унутрашње сиромаштво његосо, слабост и поквареноет душе .и ерца његова и удаљење његово од Бога; п ггрн свијем доброчипствима и правди његовој, покаже му све гријехове, љеност и немарност о спасењу и добру људи, његову себичност у самијем тобожњнм и ништавним ње^овијем доброчннетвима, и његово гадно самољубље п то ондје, гдје ее није ни надао. Најкраће рећи, Дух св. показује све онако, као што је у свом садашњем изгледу. Па тек онда почпње се човјек смиравати правом смјерношћу, ночпње губити уздање у своје сопствене силе п доброчинства, и држи себе да је најгори међу људима. А смиравајући себе пред Исусом Христом, којн је само једини свет, у славу Бога Оца, почне се истинито кајати, н од тада прегне .да не гријеши више, већ да живи уздржљивпје; а-ако ли он баш и пма какво доброчинство, које јасно види, треба да га је учинио и да га чини помоћу Божијом а ннкако другојачије, те с тога почне да се узда само у јединога Бога. 7. Дух свети научава истпнитом молитвом. I Нико се, док не добије. Духа светог, не може