Dabro-bosanski Istočnik

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Стр. 131

молити таквом молитвом, која одиста годи Богу. Због тога, онај ко]и нема Духа свстог, кад се почне да моли Богу, душсвно јс растрешен и мпсли су му раштркано и прелазе с једног предмета на други, да их никако не може да на окупу држи око једног предмета; осим тога он не зна како ће да препоручи ни себе ни својијех нотреба, па ни то, шта ће нн како ће да од Бога нште; та не зна ни ко је тај Бог. А човјек пак, у којем је Дух свети, познаје Бога и види да му је Бог његов Отац, и зна како се прилази к Богу, како лн се н шта се иште од Бога. У молитви су Његове мисли скупа, уредне и чнсте, а управл.ене су једино к Богу. Такав човјек молитвом својом можс свашто учннити, па ако хоће и брда премаћп с мјеста на мјесто. Ето укратко сазнаемо шта дарива св. Дух ономе, у којем је настањен. Видјесте ли даклен да без помоћи и старања Духа с етог није могуће нз само ући у царство небесно, него ни корачити иутем тијем. С тога је, даклен, најпрече тражити и искати Духа светог, и имати га у себи, као што су га имали и св. Апостоли. Како можемо наћи и добити светог Духа сад ћемо дознати : Исус Хрнстос регсао је, да Дух свети дише, гдје хоће, и да глас његов чујеш, алн не знаш одкуд долазн и куд улази. Ове ријечи значе: да пребивање Духа светог у срцу, или додир његов с нашијем срцем може се чути, опазити и познати, али не може се одредити доба и час, кад нас може он походити. Такођер знамо да су свети Апостоли примали Духа светог од Псуса Христа, и да су га више нута прпмали и у оно вријеме, кад им није било јављено; јер они сами нијесу то одређивали нити назначивали, него онда кад је бнло угодно Исусу Христу. Само славни п знаменитн силазак светог Духа био им је прије објав.нен и дошао је у одређено врнјеме и у

одређеном мјесту; па и тад нијесу га добнли по каквијем својијем особитијем заслугама, него бадава: вјеровањем и надањем. А заједничва молитва, у којој су они проводили вријеме од узласка на небо Господа Исуса Христа, па до силаска Духа светог, била је не само повод да добију Духа светог, него да се њом и приправе за то. Дакле нико не може рећи тачно, да ћеш ти примити Духа светог тада и тада, или на овај и онај начин. Дух светн дар је Божиј ; а дарови се раздавају ненадно и онда, кад је по вољи Дароватељу, који их дијели кад и коме Он хоће. С тога се врло варају они, који држе да ће добити Духа светог у то и то вријеме; а они, који сами измишљају за то начин, не само да не ће прнмити Духа светога него и велики гријех примају на себе. Но, прије нсго ли ћемо о томе бесједити, како можемо добити Духа светог, треба рећи, да Духа светог може добити само онај, који ираво вјерује, т. ј. који признаје свету православну вјеру и који признаје онако право, без икаква додатка, одузетка или промјене, — него онако, како су нам предали свети Апостоли, показали и утврдили свети оци на велнкијем саборима; свака сумња и мудровање о вјери непокорност је, а непокорни не може бити храм или дом Духа светог. По науци светог Писма и по пробању великијех светитеља, ово су познати и истинити начини да се прими Дух свети: 1. Чнсто с.рце и непоквареност (тјелесна — дјевојачка уздржљивост). 2. Смјерност. 3. Слушање гласа Божијег (владање по ријечи Божијој). 4. Молптва. 5. Свагдање прегоријевање самог себе. 6. Читање и слушање светог писма. 7. Тајне црквене а особито св. причешће. (Наставиће се).

«1ета Акидија. Причица о празннку Пасхе. (Свршетак.) II. мјесеци прошло. Једног дана у предворју кућњем Од састанка Лете Акилије с оннјем бје- а на златотканој пурпурној услоњачи сјеђаше и гунцима п сл.едбеницима новога Бога, кад оно одмараше се ХелФијева жена, Дета Акилија. се пред храмом сукобише, — бијаше већ шест Она тихо пјеваше неку стару нјесну, коју је од