Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 202

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 13 п 14

оца, ни на матер, ни на другог кога; због црквенијех прописа. који игату, да се при заруци и вјенчању очитује слобода и добра воља женпха и невјесте; што има и свештеник дужност, да добро иознаје брачнп пар, да га испита, да је о љему п његовом здрављу и нарави добро обавјегатеи, да прије вјсњчања три пута, у недјељне и празничне дане, јави за брак пред народом, означившп тачно име и поријекло брачних лица; гато најпошл.е треба свакп да добро промисли и отвори очи, прије него што склопи брачну свезу, — то ушлед свега тога ријетк) можз да се догоди овака брачна сметња. Код римокатолика и протостаната разилазе се у мншљењу о овоме предмету. Неки новији списатељи, држећи се основнијех начела старог римског права о разрјегаењу уговора, и модерних назора, па којима је брак прост уговор, узели су, да се може разкинути брачна свеза, кпд се

Свештеник Ово што ћу нашој младежи рећи, желим да буде, ко од свога своме. Ово, ни дао Бог, не пигаем у злој намјери; но само да опоменем нашу младеж на њихове дужности, који треба да испуњавају као православна Србадија, као ђеца оних отаца, који нам у аманет предадоше оно што нас бил.ежи: да смо и Срби и људи. „На млађпма свијет остаје" — те према томе шта би друго који могао и мислпти до: на младежи нашој све остаје што је Србин до сад, са ненадмашимом уздржл.ивошћу, чувао и очувао. Сад је ли право ђецо наша, да ђеца нзгубе што се са муком чувало; и то данас да изгубе, у овом вијеку, вијеку напретка?? Ја мислим да свакп зна да Србу је најсветије Српско - православна народна црква и школа. То наша младеж зна, и радо би казала да је тако, па и борила се за исте са храброшћу, коју ми можда не можемо ни појмит; — алп ми при дапашњем етању ствари морамо изрећи да наша млад<-ж не истраје у љубави ирема цркви и школи. Истнна „Светосавске Славе' и забаве" дају довол.но доказа да нагаа младеж може п зна нешто учпнити : но мора се п то прпзнати, да наша омладина одмах малакше, као да им је то јединл дужност за читаву годину приредити светосавску бесједу. Могу и то

догоди превара у таквијем својствима, које би задржале, не само онога, који ее преварио с' обзиром на његове личне одношаје, него и сваког другог, да не склопп брак. Исто тако да утпчу на правно стање брака, сталне душевне болести, тешка и срамотна злочинства, кад затрудни дјевојка са другијем. — Канониста НТулте (ЕећгБисћ с1ев ка1ћ. иаЈ е^. Кгсћепгесћи. СНе.-<еп 1886. стр. 380.) тврди, да ова теорија нема основа у каноничкоме праву, већ да је ушла, гдје вигае, гдје мање (како у којој држави) у цивилни законик. За тлјем продужава (у пр. 5 и 6.) „Бпла превара извршена кроз превару (од туђе стране), или не била, за каноничко је право без икаква утицаја, јер се мотив (побуда) не узима у обзир .... Нема граница, у којима би се допуетио и један случај ; треба прије закључка брака опрезан бити." (Наставиће се.)

натној младежи. мислити, да нема ко да их поведе. — И ако нма и тога доста, опет се смије с правом рећи да наша младеж не показује ве.шку љубав према цркви и шволп, а камо ли, да предузму те да што ново оснују, као: читаоницу, књижницу пјевачко друштво и т. д. Био сам у Сарајеву прије неког времена. Дошао сам у уреднпштво „Впле". Видио сам оно, што сваког Србина може зарадовати. То ти је права Српска чптаонпца, пуна и књига н лпстова, алп да није уредника. оно учптеља и не-што свештеника, који дођу да прочптају по штогод по свему би нрашина попадала. Младеж за то зна; али на жалост нашу и њихову, а на велику кориет непријатеља Српске књиге никмд у то уреднпштво не ступп ђс су сви лнстови н књиге на расположење наше Србадије. Сад рецимо: ко је крпв? Је ли поп, учитељ, црква школа? Ја велим не! — јер одмах код врата реченог уреднпштва постоји ,,танц-шул" (ја не знам како се друкчије зове*), који нашу младеж убија морално и материјално — особито карактер и понос младе Српкиње и Србина па је нсти пун сваку вече, шожда и наше *) Сада непостоји овдје но зимус ће опет бити отворен, кад буду дуге ноћи. Бар тако се и говори од неких, којима се то донада. Уредн.