Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 15

Д.-Б. ИСТОЧМИК

Стр. 241

Хартофилакс је тајник патријархов; његов је побив доносити наредбе патријархове и исте потписивати и својим печатом потврђивати. Референдар — извјеститељ — (велики драгоманЈ. Он предлаже патријарху налоге земл»егосподара и опет зем.1.е -РОСподару жел.е патри-

јархове; — дакле он је посредник у одноптјпма међу иатријархом и земље-господарем. Највиша законодавна власт у православнокатолпчанској цркви јеваселенски сабор. Цар, краљ или кнез у једној држави заштитник је дркве.

(Наставиће се).

С л о в о. Сачинио и говорио митрополит зворнички Дионисије, приликом успомене за косовке јунаке 15. Јуна 1889. у катедралној цркви у Д. Тузли.

Еос\-кд /Шлгк /и8жк1 слакпк1, н откцм машм к г к вкггш. До вФка [цнк8дгг'к и\Н\, н глакд и \"к неиотрекитсд; т'клЕса и\"К к г к лчцгк иогрекена кмша, а илина иук жикбттч к г к родм." (Снрах. 49., 1 и 12 — 13.) Тако говори премудри Сирах повједајућп и превазносећи добра дјела великих и благочастивих л.удп у Исрајиљу, почев од Еноха, па све до великог свештеника Симеона. А и свп стари проевијећени народи, као што је познато, законом установили су били: да се надгробни говори држе над свима славнпм мужевима, који су и словом и дјелом користили домовини и народу своме; те тако и божанствени и лудеки закон задужује потомства : да по дужности признања и захвалности, опјевају и величају добра и јуначка дјела у вјечност преселившпх се гласовитих и славних својих предака. Такова дакле света дужност налаже се — лубезни моји — данас и нама дожившима петстоти круг л>ета од оног, колико кобног и несретног, толико славног и неумрлог по српство видовдана, да прославимо т. ј. и ми топлим к' Богу моиитвама успомену неумрлих косовских наших јунака, који жртвовавши себе драговољно на олтару свете своје прађедовске вјере, отачбине и драге слободе, прмили су неувеле вијенце вјечности на небу од наградитеља Бога, који по неложном увјеравању свете наше вјере, свако добро дјело примајући као „кадиио клагопрЈАТНое" богато награђује добродјелатеља; а овдје на земљи обесмртивши коначним самопрегорјевањем своје славно име, стекоше неизгладимо право вјечите признателности н захвалности потомства; те зато им се данас у сваком српском куту чине великс почасти ,.К 'К

п г ксн{\ к и 1гкнш\"к д8 \окнк |)јт\", и надгробним се говорима прсвазносе рпјстке врлине и велико доброчпнство тих неумрлих праотаца наших. И заиста: ко се њих вазда и на сваком српском крају не сјећа с' великом похвалом и поносом? Благодари им велпком признателношћу отаџбина ; поштује их, слави и велича васколико српство; благосиље њпхову успомену света наша српско-православна црква својпм топлим и многим к' Богу молитвама; јер су они и словом и дјелом показали своје племените осјећаје не само према цркви и народу, коме припадаху т. ј. Српству, него и према свпма сусједним братским народима а саразмјерно и према осталој Европи; јер сломивши онда на славном нашем Косову и обуздавши необуздану силу буЈне навале азијатског полумјесеца, противу још онда у повоју налазеће се христијанске цивилизацнје европске сачуваше Европу од страдања; јер кад би нашн славл 3 енци косовскн јунаци малодушни били, или се од ниских н себичних мисли руководили, па се подло ненрпјатељу предали, или се слабо у рату држали, да би их лако без великог т. ј. напора н губитка непријатељ савладатн могао, очевидно је сваком историјозналцу схваћајућем добро с' једне стране на тадашње слабо у свнма готов струкама стање Европе; с друге пак велики страх, ког су Азијати васколикој Европи задали били, очевидно је, велим, да би оваки јак н необузданпм Фанатизиом задахнут непрпјатељ поплавио, ако не сву, а оно свакако већи дио Европе. Али блажени наши и вјечите успомене дични јунацп, будући рођенн и одгојени у пЈзавославној вјсри, која једино је кадра узвисити човјска над свјетском сујетом, кад се тачно врше њсне свете и спасавајуће нарсдбе, тс зато далеко #7!'