Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 16

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 259

Те да радолх и без рада. прослављати Творца свагда, понајвише човјек мора, изнад свију других створа. Па за то се искупљајмо, те Га сложно прослављајмо, и у здању и у храму одавајмо Творцу славу. Стара цргсва знате л' шта је? еванђе.ље наук даје: Столац, 1889. г.

„^е се два — три скупа с.ложе, то се црква назват може." Стара црква — јесте права којој 'но је Христос глава; друкче не см'јеш ни мнслити, ако желшп Христов бити. То је Христос Господ каз'о, и себе је ст'јеном назв'о, на којој је црква стална, по имеиу православна. Марко С. Поповић богословац, учител^.

Свештеник-православпим родитељима.

(Наставак.)

„Неваљала дјеца срамота су својих родител,а".

„Здравље је највеће благо". Сви се трудимо, да то благо прибавимо. Р1о како ће се то благо одржати, или ако изгуби, повратити оно мало наше невинашце? Разумије се никако без помоћи туђе. „Кад је човјек здрав и вода му је слатка", — те према томе треба дијете чувати да би му она храна пријала. Материно млијеко је прва храна, па ако и оно поквари дијете, онда се врло рђав темел, озидао здрављу његовом. Мати треба добро да пази, па да не доји дијете ни тјелесно болесна ни душевно нерасположена. У млијеку усиса све материне боље. — За дијете свака болест прије прионе, крај све пажње, но за одрасла човјека, па и на зло се прије да. Нечистоћа и храна највише поруше свјеже тјело дјетета, а за тим и спавање. На то мајке треба највише да назе. — Дијете, које није у стању ни с места устат, није криво што му се наруши здравље, те за то велика одговорност лежи на матзрама. — Чим се дијете подигне на ножице, треба га привикават да само себи прибави оно, што му треба, а да се клони по здравл.е штетних ствари. — „Ко није био болестан не зна шта је здравље". Зато свака мајка нек помисли у какву би биједу бацила своје днјете, кад би га само пустила да озебе и да добије од туд запалења плућа. У том случају престаје плач и ридање, но треба спремат све што треба за укоп. Жалити сад нема вајде. Требало је: „жалити жива а не мртва". Сва она кржљава дјеца, па и она мрл.ава, кр-

мељава, блиједа, трбушата и нечиста јасно казују незнање, немарност и неуредност мајчину. Многа ђеца овака постану и зато, гато се мама погосподи, те повјсри дијете слушкињи, којој је више до „сокака" но до газдаричина мрл.авчета. Слушао сам и таких случајева да слушкиња боцка дијете иглпцом да плаче, да од ње бјежи и да јој се скине с врата. Зар то није за дијете прави „белај сандук" ? — Сад дјетету или се турне сиса у уста било гладно или не, повраћало или не; или се стави у бешику, те се млата по сат, да му мозак стане; или се утегне у оне путе, да не може готово ни дисат; или се најзад стави у онај малн апс — д\бак. Овако се код нас ради и то још прећерано, а заборавл>а се : „Што је живот дјетињи простији и природнији, тим је боље за здравље". — По што дијете почне гамизат, пузат, на ноге устајат, не носајмо га сувише; пустимо га самом себи — слободнд. Оно се игра, а игром најбол.е своје тјело јача. Зато нс забрањујмо дјеци игре, њима не ће постат несретна. Човјеку здраву све се мили,а напротнв човјеку болесну и живот омрзне. Више има несретнпх богаташа, који зажеле здравља, па макар били и у највећој сиротињи; но јадне сиротиње која би пожељела блага па макар била и у болести. Нико није несретнији од болесна човјека. Сад помислите мајке, како ли је боном чеду на вашему крилу ! Јадно му }е, па макар му тад срце из њедара извадиле и дале!