Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 260

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 10

Данас су и наша одраела дјеца особито по варошима, ирави мекупгци. И К а д ч о в е к в и д и тако млитав, разњежен и искварен иараштај, који само у банчењу и пијанчењу ужива и с а м п у к о ј е к а к в и м скрнавним песмама тражн душевне насладе, заист а га м о р а з а з е пс т и до д н а с р ц а, и м о р ај у м у п а с т и н а у м Б р а н ко в е р и ј е ч и „Неће бити соколова ока, „Нити плећа ко стена широка „Нити груди, као сињи камен „Кад удариш, да истераш пламен." Чувајмо здравље своје нејачке дјеце; иаметно их његујмо, па тога не ће бити. Шта нам ваља још чинит ? — лД а тога не буде, в а л> а још у млађаној деци будитп с р п с к у с в ј е с т, р о д о л> у б љ е и ј у н а ш т в о, а з а т о н е м а бољег с р е с т в а о д ј у н а чкпх и родољубивих песама, особито н а р о д н и х." — „Без поштења нема живл,ења". — Дјечије срце није впшта друго до лист бијеле хартије, на који ми можемо уписати што хоћемо. Но не заборавимо, ако што погрешно наппшсмо, да се са тог листића не да ништа збрисат. Било добро илп зло остаје, дакле, у његовом срцу. Детињство је доба кад се све радо прима, и лакше схваћа; у том добу научено остаје до смрти. Сваки се сјећамо дјетињства и шта емо ињега изнијали. Доста нас има који кажемо: „Не могу друкчије. Тако сам из детињства нлвикао". Свп знамо да је: „навика једна мука, а одвика триста", па опет не паштимо ее много да у срце свога дјетета добру навику упишемо. Кад је нави ка остатак од старијег, бар нек је добра. — Злу се прије дијете навикне, то сваки знамо, па ипак доста имамо у детињству скитница, а у зрелости лопова и убица. Не полажимо највише бриге за се но и за своје млађе. Тешко човјеку, ако га се л>удп клоне. Таки су л>уди обпчно изгубл>ени — они су нељуди. Нечовјека је лахко створити, но треба бити јунак, те створити човјека, од оног невинашцета; човјека, који ће поштеним радом зарађиват са знојем лица свог, кору хл>еба те не живљет као паразит о трошку своје породице, општине и народа; човјека, којп ће бити одан Богу и

људима; човјека, који ће љубити слободу и правду; човјека, који ће умјети и хтјети одржавати задану ријеч; човјека, који ће крај урођених имати и стечених врлина; човјека, којп ће љубити своје а поштовати туђе; човјека, мирна, блага, понизна, послушна, услужна, пристојна, уредна, правична и богојажљива. Треба дакле, добрим примјером упутити дијете да ко рача путем, који ће га довест међу људе. —- Од раскалашности, гордости, надутости, непослушности, неуредности, неправичности и непобожности треба чуват дијете, као од жнве ватре, јер ако га пустимо да загризе само од ових дивљака, не само да је за калемљење изгубљено тако дијете него и друге крај себе поквари. Не заборавимо лијепе Христове приче које су пуне чистог морала хришћанског, пропричајмо их дјеци својој; не заборавимо народне мудре ријечи и приповетке, покажимо их деци својој, не заборавимо српску ијесму и иеторију, јер је велика срамота кад мјесто српске и побожне песме и ријечи „чујеш гдје се пјевају кој е к а к в е к р ч м а р с к е, иијаничке и н о ћн и ч к е п е с м е, к о ј и х с е ч о в е к г н у ш а т и мора." Покрај ових ијесама иадају и многе ријечи које наводе на зло и одводе са правога пута. Овако постају неваљала дјеца, која срамоте своје родитеље. У овоме се баш, по нашим кућама много и много гријешп. А ево како и зашто: У нашим домовпма много се гријеши. Пред дјецом не само да се говори но често и учини се што ружно. То чине не само млађи по и сами родитељи. Отац пред дјететом псује матер, а мати опет грди оца, па често се носваде, па п потуку. Дјеца се у нашим домовима науче псовати саме светиње. Слушао сам својим ушима гдје отац соколи сина да удари или опсује матер. Кад још напоменем да се наша деца вуцарају свукуд и са сваким онда није нп чудо, што их имамо доста, која су само за лоле пристала. Овоме су највншс родитељи криви, којима је само по кад кад наум пало да припитају гдје су дјеца. Добро је пазити да се дјеца не осакате или не утопе, али је тако исто добро пазпти да душу не утопе, јер: „Поштење је најл е и ш и у к р а с љ у д с к и ; о н о н а ј д у л> е т р а ј е". (Наставиће се.