Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 316

Д.-Б. ИСТОЧНИЕ

Бр. 19 и 20

сви разумјели или нисте разабрали, шта све она представ.Ђа шта све она значи ! Па кад би Вам ја и рекао, да она представл>а чудесно Успеније Пресвете Богородице, ви би у л>убопитству своме пошли и даље пак ме питали шта је то Успеније и како се то чудесно Успенпје Богородичино догодило! ? Да не би у незнању . . . у недоумијењу остали, Богољубазни Христијанн, изабра ме данас милост Божја, да вам на ваша питања одговорим и узрок данашњег празновања по слабачким својим силама разјасним ! * * * Кад је Господ наш Исус Христос на крсту виссћн у најљућим мукама издиеао, милостиво је Он тада препоручио своју милу мајку бризи и старању свога л.убл.енога ученика св. Јована Богослова; па кад Христос доконча сва дјела спасења нашег и кад се на гори Јелеонској са ученицима својима опрости и вазнесе на нзбо ; остаде Пречиста Богородица у Јерусалиму и поживн још доста година у кући св. Јована Богослова, сина Зеведеова, радујући се у њежној и побожној души својој тим, што је у старе своје дане доживила, да се света и еванђелска наука Сина њеног, и црква коју је Он засновао, мало по мало по цијелом свпјету распростире, а грубо и глупо језичество пред свијетлим зрацнма науке Хрпстове корак по корак уступа и ишчезава. Утјешена тако успјехом науке и вјере Христове, била је она ипак као свака њежна мајка пуна туге за јединцем својим, те је непрестано чезнула за небом, гђе би се са слатким сином својим сјединила. Па зато је и узилазнла често па гору Јелеонску, гђе је у усрдној молитвп и плачу часе проводнла желећи да ју Бог са овога свијета преселп ! И кад се она једнога дана на истој гори Јелеонској овако Богу молила, изненада предстане јој Архаиђел Гаврило и јави јој да је евевишњи Бог призрео на смиреност њену и молитву јој услишао, те ће се кроз три дана преставити и са сином својим на небу се састати. А за знак да смрт њоме овладати не ће, него да ће за кратко вријеме устати и васкрснути, даде јој. једну финикову гранчицу из раја, која ће се нмати носпти нред одром о погребу њеном. Усхнћена овом радосном вијешћу, поче се одмах за смрт спрсмати ; но прије одласка свога са овога свијета зажели у Бога, да још једном види све апостоле, који

вршећи своју свету задаћу проповиједања еванђелске науке бијаху по цијелом свијету расијанн, . . . зажели, да јединац њен дође и прими душу њену у своје руке. Кад је Пречиста Богородица све што смртну треба спремила и наредила, у трећи дан ио ријечима св. Арханђсла Гаврила зачу се нека тутњава као тутњава грома и много облака окружи дом Зеведеов. То бијаху апостоли, којо је Бог из најудаљенијих крајева свијета на облацима скупио у Јерусалим, да буду свједоци чудесног и блаженог Успенија Богородичиног. Сазнавши апостоли за узрок чудног свог састанка почеше тужпти због растанка с њоме, но она нх утјсши ријечима, да она полази у бољи жнвот, г1)е ће се с Богом сјединнти, и гђе ће се за њих као и за све вијерно молити. По том се на приуготовљеном одру положи Пресвета Богородица, а исход њене блажене душе умилно опојаваху сакупљени апостоли. У тај мах се необичном свЈетлошћу засја соба, јер с неба сиђе цар славе Христос са мноштвом сила небесних и прими у наручје пресвету душу њену, да ју узнесе у вјечна насиље. Св. апостоли цјеливаше посљедњим цјелованијем пречисто тијело њено; а болни и немоћни, који се тада ту десише, те се одра или пречистог тијела њеног дотакоше, исцјелише се. Наступи час те се крене и величанствени спровод Божје матере. Св. Јован Богослов носио је пред одром рајску грану Финикову, а остали апостоли понесоше пречисто тијело мјесту погребења појући са искупл>еним впјернима псаломске пјесне. И Анђели невидпмо пратећи спровод појаху, а сплан народ пз града сљегао се бјеше да види славу Божје матере. Пакоснн и злобни свештеници јеврејски противни толикој слави и чести, која се чини при сарани матере Божије, наумише да оружјем растрше спровод и побију апостоле, но Бог не даде; јер спровод бјеше заклоњен облаком као неком стнјеном. Но да би се још већма прославила Богородица, вољом Божјом подиже се облак, који је спровод штитно, мало изнад земље; а један од свештеника јеврејских именом Атоније похпта к одру Богородичином у намјери да с носила превали пречисто тијело. Но у који мах је својим нечистпм рукама дрзнуо дотаћи се одра, у тај мах му анђео Господњи невидимо одсијече руке и прнлијепише се уз