Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 19 и 20

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 317

одар. Чудом овим изненађен и преетрављен покаје се за своје грјешно дјело и јавно призна Христа за правог сина Божнјег. На то апостол Нетар призвавши име Богородичино исцијели га, угал.ед чега и тај Атоније а и многи други примише вјеру Христову. По завјету Богородичином саранише апостоли пречисто тијело нено поред њенихправедних родитеља у Гетсиманији. Код гроба рвенога остадоше апостоли три дана непрестано појући псаломске пјесне. По особитој вољи Божијој тек трећег дана стигне апотол Тома на погреб Богородичин и не мало се растужи кад увиди да се није удостојио ни видјети ни цјеливати пречисто тијело Богородичино ! Остали апостоли тугом и жалошћу његовом ганути сагласе се, да от:!©ре гроб те да му тијело бар покажу; но на велико своје чудо не нађу у гробу тијела Богор^ичина, но само њене погребне хаљине. Са страхом пјеливаше хаљине њене а усрдно се помолише Богу, да им открије, шта се је догодило с пречистим тијелом њеним. Бог услиша молитву њихову, и кад су апостоли послије обједа по обичају подизали хљеб у славу пресвете Тројице, зачују анђелско пјеније и угледаше на облацима Пречисту Богородицу у неизмјерној слави окружену мноштвом аиђела небеснијех, која им рече: радујте се, јер сам свама на вијеки! а они се поклонише и рекоше: Пресвета Богородице, смилуј се на нас! И тако се увјерише апостоли, а с њима и црква, да јеГоспод Исус Христос силом свога божанства васкресао своју матер и узнео ју на небо. Гроб Богородичин као и гроб Христа Спаситеља налази се још и данас празан у граду Јерусалиму, које посјећују сваке године хиљадама поклоника. * * Ето, чусте ли сад, Богољубазни Христијани, чусте ли, какав је чудесан био конац земног живота Пресвете Дјеве, коју је Бог одабрао да буде оруђем највећег чуда — вапло. ћења Сина Божијег!?

Чули сте и знате, да је пречиста Богородица и у младости и у старости својој беспримјерно, свето, праведно и богоугодно живила, да се драговољно одазвала и покорила вољи божијој : да буде посједница спасења нашег! Чули сте, како на чудан начин прелази она из овога свијета у онај вјечни и каквом је славом овјенчана у оном вјечном царству Божјем ! Својим примјером показала нам је, да нас као њежна Мајка љуби и да је рада, да нас све као добру дјецу своју загрли у царству Божјем ! Она хоће, да кончина и нашег живота буде света и непорочна, па да и наше душе предусретну анђелп и узнесу их у лоно Аврамово ! Па зато, Богољубезни Христијани, живимо и ми као и Пресвета Богородица: свето, богоугодно и праведно, па нам не ће бити узана и трновита она стаза, којом ћемо у онај бољи свијет поћн. Чувајмо и поштујмо наше лијепо свето православље, нашу св. вјеру, наше лијепе и црввене и народне обпчаје, за које прадједови наши потоцима невине крвце своје пролише! Чувајмо то још једино алем - камење наше, које нам у аманет оставише честити и врсни стари наши да се с њим поноспмо! Чувајмо их, јер нас послије толико претрпљених мука и патња једино православље наше, једино црква наша из праха подиже и учипи нас, да смо и опет данас славни и да нам се за поносно име српско зна! Чувајмо — велим — свето православље, свету вјеру нашу, па ће и они нас сачувати ! Пресвету Вогородицу пак сви с реда призивајмо у свакој нужди и невољи, а не заборавнмо је ни у срећи нашој, пак ћемо у н>ој у сваком случају наћн обилате заштите и помоћи ! А сад се обраћам Теби о ГХресвета Богородице ! и дубоко се клањајућ преславном Успеннју Твоме кличем Ти: помози нам, заступи и избави нас Твојим ходатајством од сваке биједе и невоље, Амин. Саставио у Чепину, а говорио у Оспјеку, у цркви св. Успенија 1889. год. Лазар Богдановић, Парохије Чепинске Администратор.

Са збора при освјештељу манастира Круие у протопрезвитерату Бањалучком. 12-ог Августа ове год. огласи звоно са цркве осу се поворка кола и кочија, што но бијела звоника српске-православне цркве долазак свештенство и грађани Бањалуке изађоше свом Њ. В. г. Митрополита Николајевића, а испред госту у сретање и причек, онако како Србин