Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 19 и 20

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Срт. 323

парохија наши и из Бањалуке. У Клашницама наши тенсаци чашћоии од госи. митрополита изестану а његова пратња и нас четири свештеника одпратимо га у Бањулуку, одакле по ручку одмах оде у манастир Гомионицу. а одатле као што је прогромом утврђено, путује преке Варцара, Герзова, Гламоча, Лијевна, Бугојна и Травника у резиденцију у Сарајево. Срећан ти пут архипастиру до личног виђења на освећењу ребро-

вачке цркве код Бањелуке 1. Октобра о. г.! Свуда те пратили радосни одјеци твоје пастве, и много нам година послужио на славу, радост и корист те оставив тврд спомен у народу српскобосанском, по смрти удостојио се вјечне славе на небу међу светим и праведним ! Бос. Градишка 23. Августа. 1889. с. н. д. прото.

Стариие. Додатак опису манастира Гомионице и његових старина у „Д.-Б. Источнику", у броју 2—3.

Пронашдо се још неких стародревних и знаменитих ствари и те су : Једна ве.лика саватли тепсија, (Димирлија) којаје служилакао синија (софра), ђе су калуђери ручавали и вечеравали, око великих празника, и кад би им какви велики отмјени гости долазили. Посредини ове синије налази се у наокодо као здјела у наокруг руком писана глаголицом босанском азбуком ове речи: -ј- тепсил /ианастир^к /ионостира истог очисти 8 сараек8 иа попок8нт\ 1ерол \она стекантх и тога л^кта пресакнсЕ (престави се) а еро /ионах^к сакатид и данило когт* даи. про. на 1774. Имаду два велика (чирака) свјетњака од „туча - пиринча" жута и са овим надписом, како на једном тако и на другом унаоколо стопе: сен скатннк /ионастнра го/иионици кисттј . праклен 8 кенецји годл ДФО©. (1775.) гна 1(р. (^теф. Еапок: потр8ж: (господина јеромонаха СтеФана Бановића трудом). Имаду још два велика свјетњака од финог старинског мрамора изломљени оба и гвопфем су увезани, од кад су и ко их је придарио то се незна. Има једно кандидо, од чисте срме и на њему су ове речи : ј- сеј кодил г к (кандило) прјаожи ана /ионаЈА угодАЈотцб монастирт*. 1836. -јИмаде једна стопа од малог (чирака) свјетњака, који је може битч био на часној трапези, од туча жута и стоје ове речи на истој стопи: сеј чјрак — прможи —

/ИонаЈА анна 8 /Ионастјр -к голпонјц^. — на: 1835. од исте ове стопе т. ј. (чирака) свјетњака, неима диречића ни .луле, ђе се свијеће уса^ивају. Има једна икона Богородична, и та је икоиа у величини као једиа четврт табака писаће артије и на истој стоји, да је придарита 1835. године, иста икона окована је у наоколо чистом срмом, глава Богородична и Христове руке и два анђела а то је од чисте срме и позлаћено. Ову икону био је однио из овог истог манастира блаженоиочивши свештеник Јово Чулић, из села Тријебова протопрезвитерата Варцар Вакуфског. А кад се блаженопочивши отац Исаија Костић (Илија Раде Праштало) рукоположио за монаха овог манастира, отишао је по свијету да купи милостињу у исти манастир. До^е отац Исаија у село Тријебово код истог свештеника Јове Чулића и преноћи; Исаија види ову икону на иконостасу. кад су се Богу молили, а кад су свршили молитву, онда запита отац Исаија истог свештеника : „оче Јово одкален ти вака лијепа и красна мала иконица? а овај му одговори Д а ЈУ ј е Добио из манастира Гомионице и да је успомена Ане монахиње. — Овој Ани монахињи било је име крштено Јока а презименом звала се