Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 324

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 19 и".20

Ћорић из села ГГавића, а удата по други пут за Нинка .Лужију. — На кад је куга морила, сви су јој укућани помрли били, само је она и њезина јетрва (име непознато) остали у животу, онда је иста Јока дошла овдје у манастир Гомионицу и била је неко вријеме и служила овдје у истом манастиру. Оног времена, догнао је у манастир Гомионицу бивши митрополит Вениамин, коју је исту постригао за монакињу и којој је дао име Ана. — Пошље неколико година, кад су због турског зулума калуђери разбјегли се које куда, онда и она утече у Сарајево, и тамо је остала код истог митрополита Вениамина, и била је у Сарајеву до 10 година скоро, за тим она се опет у манастир Гомионицу поврати. — По писаним стварима види се да је много ствари у манастир донијела и ту је до конца живота истрајала, радећи у корист манастира и одбијајући саковјаке навале и иасртаје. — По смрти укоиана је у гробл*е близу истог манастира. Имаду 1едне павте велике округле, на лијевој павти изнутра по средини павте стоји овај надпис: сеи дш-к иагк раке тлре ЛаОЗ. (1677.) Л1МЕТИНС смаЕ. Друге пак патве од Фине срме ишаране и на истима фиио гравиране плоче, а неима никаква на њима натписа нити година. Имаде једна мала сребрена плосната бочица за свето миро, на којој имаду ова слова: на ирвој страни Г. Ж а на другој I. Ж: Е. Имаде и једна волФија (звјезда) од финог израфена дрвета а сребром окована. Ову бочицу и волФију добијо је блажено почивши отац Проигуман Партенија Давидовић од блажено почившег митрополита Игњатије, који је у Бањојлуци умро, кога је пред смрт исповједио.

Имаде један сребром окован крст који је на прсима био блаженопочившег Весариоиа, а кад је блажено иочивши Игуман Дионисије Вучковић укопану гроб блаженопочившег Весариона, онда је овај крст из земл>е извађен, коме је већ дрво отруло и немогу се знати слике на крсту а сребро чисто као да је сад претапано. Имаде пет комада бакрени здјела (тањира-санова саватли) са по два или више слова; што ће означивати имена приложеника, ме^у истима имаде и латииски слова. Имаду два старинска петрахиља, а то су: једап кадиФели (од црне кадиФе) а други од зелене жуте свиле, а иа сваком има неколико речи. На кадиФели петрахил.у стоје ова слова: лрможј гнро \аџ| хрјстнчт^ 8 /ианастирК го,шешц г к зд свок> дбш8; година се незна, а даровател. би ће чувени родол.уб из Сарајева; а на другом пак петрахиљу стоји: 1838: дмртд : 2: ирјдог зд д8ш8 покоини подесЈиА дд се сподпн^к оди сподинт* 8 мондстијгк годјноницд 8 сеети тдинд : — а које био тај Полексија и како се звао то се не зна. У овом манастиру налази се и старих књига а то су прво: један псалтир од годиие 1766. и то на велико коло. Друго, Орбул.а — канон пресвјатија Богоро дици, уз часни пост, у којој се налази на страни 165 овај надпис: писд сожо ћдкиЈгк сддднддртх (спомен) 8 лмндстијгк рдингк 8 покрок г к припрдти исцетин« и седд ки теди 1.д ; на првој страни задњег листа не писаног чита се : ДФЧ@. (1795.) Еисет г к Гбист) крднд (буна) нд т8вици (на дубици) крднд (буна) не кист^, нн 8д8тд (неби ни границе) готннд (година) ,шџ8 цдред! и Кесдрод| г к 8д8тдтд (граннце) и не ,ид нн рдтд ни дшрд и кнсгк писдио д не ки 8д8дд (границе). По овом зна се, да је био рат на Дубици изме^у Аустрије и Турске.