Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 302

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 19 и 20

в е л и к и у м у к л и ц и иорао пропасти, као што није један обични дух попео ее на висину." Зашто је то? Одговор је јаеан. „Море учо, ти си мек. — Нећемо ми тако. — Дјеца се не могу сносити. — Псују, краду, лажу, неслушају и т. д. — Твоје месо моје костн. — Удри, сваки дан. — Дијете је као исето кад му се пусти. •— Батином ти њега. — Шипка је у рају расла". и т. д. — Овако нас учител,е сјетују родител,и наше дјеце. Јадан савјет. Но овако нам се само збори али друго се мисли; ]ер није један случај гдје је учитељ наиаднут баш од оних који овако сјетују, што је мало испрашио тур неком немирњаковићу. Ту су одмах са масном погрдом оваке ријечи: „Несмије га бити! Није га родио ! Морамо га дпзат и т. д. Хвала Богу те дапас нема учитеља који своје ученнке часте батинама, или погрдним ријечпма, или псовкама. Данас учител.и раде да их дјеца л>убе, а не да их се боје, што би многи хтјели од оних поменутих савјетника. Сјећам се „Фалака", „Феруља" и „љесковаца", као да је данас било, као што се сјећам н учнтсл.а мојих. Најмања погрешка повукла бн 25 врућих. Ја се сјећам тога „старог" доба јер сам га и кожом упамтио, па' га не желим. Ко жели, да му се у школи повратн „старо доба" нека га — руке има, а батину може добит — поврати сам у сгојој кући; премда га ми несавјетујемо јер се батином не постизава оно што се лпјепом ријечи и добрим примјером постигне. Сјећам се „буквараца", „часловаца", „псалтираца", али су данашњи ђаци куд камо напреднпји. Но зато не треба учител,е кривити. Њима част. Какви су били да су били опет у вјери и родољубљу нпјесу попуштали но чвршћи бивалн, а знања што су имали све су давали, о вјештинн у раду не треба ни зборити јер ни њих није ко упутио да дођу до ње. — Данашњп учитељи не траже страха од ђеце, но љубави зато се и паште да је задобију. Они то доста постигну и још би више постигли, да често у дому не пане која грка ријеч против учитеља и то баш пред његовим ученпцима. Како ће син твој л.убити и почитовати учител.а, кад га ти пред њим омаловажаваш — не почитујеш ? Тога код нас има доста, те би ја савјетовао, да о учитељу нпшта злога не гово-

риш ако нећеш добро о њему зборит. Иди правим путем преко онштине и гледај мирним путем нек со дигне. Ако ти то сам тражиш, онда опрости што ти морам рећи — „у једној памети није памет". Исто би ово препоручио учител.има, који дођу са дигнутим, проћераним и т. дучитељем. Ако нећеш добро зборит — шути ! Страха данас у школи нема и нетреба да га буде. Многа ће рећи: „учитол. ! су пустили дјеци". Учитељи су дали дјеци слободу, али до1)ите у школу па ћете впђет да није ништа хрђаво пуштено. Ту ти се ради као у кошници. Ту се нема кад мислитм на што друго ; а како би се и мислило, кад учитељ занесс занимљивим предавањем своју ђецу те су само његова душом н тјелом. Дијете у школи не сједи без посла, па опет их има љенштнна који од куће задатке донесу не израђене ; — у школи сс нареди све што треба ђаку, па опет многи дође без пера, мастила, оловке и т. д. и то још од богатије ђеце; — у школи се не раскалаши, не псује, не говорн ружне ријечи, не лаже, па опет кад се два потуку чућемо пуну врећу псовка и грдња; у школи се пизи на здравље, сјетује се да се чува здравље, па н књижице су ђачке пуне поуке о томе, па и опет нечисгих, неочсшљаних, неумивених, болешљивих дође у школу. — Ко је томе крив? — „Да богме, учитељ". — А ја велим да богме, да није, но баш родитељ и ако ја нећу рећи безобразној дјеци на сокаку : „зар си то од оца научио;" као што ће им отац рећи: „зар си то од учитеља научио ?" Овако се то обично рекне па ђекад пропрати са псовком, и ако је за сокачке и домаће неуредности само породици крива. Не заборавите да многи родитељ поквари што учитељ поправи и заповједп а ђеца таких родитеља покваре другу. „Једна шугава овца цијело стадо ошуга". Снрома учо крнв, да ђаво ногу сломије, па да се и утопи учитељ га је са бријега ћушио. Но да се разумијемо. Родитељи хоће д а с к и н у б р п г у с в р а т а, па једва чекају 6. 7. год. свог ђетета. А, сад разумјемо. Ту лежи зец. Ето тн, тако је !! Но да се помиримо, ко мисли да смо се овим мојим ријечима завадили. Чинити и радити дјеци и пред дјецом оно што ће моћн учинити за образ свој и својих, па да бар