Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 21 и 22

Д.-Б ИСТОЧНИК

Стр. 345

на ерећи, бољитку нашсганарода." Ове ријечи наше браће мухамеданаца у .Љубињу не требају многог тумачења. Почем је дан растанка ту т. ј. у соботу 9. Септембра, кад се морам за часак одвојити

тјелесно од свог, то нек ми се не замјери што тако мора бити, да се и са овим писањем ево растајем; па и желим са вама г. уредниче до скоро виђење. с. л. п.

Кратки животоиис свете првому Света Текла била је шћерка чувених и богатих родитеља, а родила се у Иконији (у Сирији) данашњој Малој Азији 24 године по Р. X. У осамнајеетој години својој она се уда за једнога на гласу младића по имену Тампра. Једном слушајући под прозором ОнисиФорове куће говор апостола Павла и Варнаве о дјеству и уздржавању (цједомудрости) тако је дубоко гане у срце проповијед Павлова, да је одмах одлучила се оставити иређашње своје живл,ење и поступање, те да пође новпм путем. Одана и наклоњена кљубави вјечноме жениху — Исусу Христу, није могла више имати никакове љубави земаљ ском жениху (своме мужу). Какву је могао имати с њоме заједницу незнабожац Тамир, који је сасвим припадао другоме свијету, — свијету који је ради Текле изгубљен у својој примамљивости и љепоти ? Текла је осјећала да се је отуђила од својпх родитеља и све своје родбине. — Огањ и мач (духовни) донешен Христовом науком на земљу постала је преграда између Текле и незнабожачког свијета. У души Теклиној нзвргаила се је необична промјена, неостављајућн ради себе ништа не објашњено и нерјешено. Сав успјех родитељски и њене родбине савјетовања, сви начини да је принуде и да је поврате на стари пут, бијаху узалуднн и нпштавни за Теклино срце. Мати се њена усиљавала да удаљи своју шћер, да не слуша проповиједи Павлове, а међутим узалудно је и њен муж старао се чинити јој све по вољи. Но она му је увијек говорила: -„Мени је жених Исус Христос мој Спаситељ". Н ико је није могао уздржати да несљедује стопама свога учитеља, Апостола Павла. ГБен даровити и просвијећенп ум нашао је у бесједама апостолским храну и живот, што то није била у стању учинити никаква грчка мудрост. Муж *ј Дан светковања 24 Септембра сваке године.

ченице и равпоапостолне Текле"). свете Текле, Тамир, видећн да су сва његова савјетовања н одвраћања залудна, похита кнезу (владаоцу — управитељу оне области), да опадне апостола Павла, као да је он својим врачањем одвратио његову жену да се не поклања незнабожачким боговима, и подговорио је да се одрече брачног с њиме жића. Кнез одмах наложи да апостола Павла затворе у тавнпцу; али света Текла и тамо је ишла к апостолу, да чује његове проповиједи; а матп и муж јој једва су је извукли из тавнице. Најпогаље буде заповјеђено да апостола доведу пред суд; па и свету Теклу тамо позову. Кнез је упита : „Зашто се ти непоклањаш својим боговима, и одвраћаш се од свога мужа" ? А света Текла. као јагње гледала је само на св. апостола Павла, па није ништа одговарала. А њена мајка изгубивши стрпљење п природну љубав спрам своје шћери, пријечала је као љута лавица на своју гаћер па рекла књазу: „спали ту опаку робињу, сад она није већ моја гаћер, — епалите је на срамоту другим", а Тамир повиче: нек се погуби п Павао, као врач, варалипа и саблазник. Али кнез заповједи да апостола Павла одмах проћерају батинама из града. А свету Теклу нареди да је метну на велике муке, па је предаду да се спали, али као што каже старо предање, да јој пламен није нахудио нимало, јер је хладан вјетар разхлађивао, а опет још падне јака киша, те га сасвим угаси. Видећи кнез чудно избавлење њено од ватре, заповједи да се пусти на слободу, а света Текла обузета мпслпма о вјечном животу, п претрпивши мучење, пође из свога града за великим учител.ем апостоло.м Павлом, који је био проћерат одатлен, некуд даље. Дуго је затим Тамир тражио свуда, али она се одлучно одрече брачно везе с њиме, па