Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 346

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 21 и 22

ма и с ким другим било. Удаљивши се у Антијохију, света Текла одбијо тамо новога просца. Овђен је окриве, и за вјеру Христову баде је џред дивљу звјерад да је поједу. Нестрпљиво што се неможе ни схватити ни помислити, света Текла очекивала је тај час, када ће јој зуби и панџе звјерске, (што причињава уасас к срцу гледаоца) отворитн души врата у стан небеснога њеног жениха — Исуса Христа. Али крволочна звјерка, коју нијесу никаква подбадања мучитеља могла навратити да скоче на свету мученицу Христову, него легну пред њезине ноге, те јој понизно стану лизати руке. Затим буде бачена у пећнну, која је пуна била отровних змија; али змије поцркају, нимало ненаудпвши јој. Најпотље, свету Теклу привежу за дивљег бика да је растргне, али он само раскдне конопе и свезе с којијем је она била привезана. Уморивши се безуспјешнпм усиљавањем, мучител.и је пусте. Добивши слободу света Текла наново пође за светим Павлом, па по његовој нареби одпути се у Селевкију главни град Исаврије, гдје је проповједала еванђеље незнабожцима, те зато што је млоге премамила и обратила ка Христу, назову је равноапостолном. Из Селевкије света Текла удаљи се у пустињу па тамо остале дане своје проведе у посту и молитви, те премине у дубокој старости, у деветдесетој годпни, у 114 ој години по рођ. Хр. Моћи (тјело) свете равноапостолне Текле буду нађене, до неколико година посље •њезине смрти, те и сад почивају у мушком манастиру на име св. првомученице Тек.те, који је далеко од Дамаска 5. с.ати, у старој Селевкијн (садашња Мамула). „Под страшно надкученом сусједном гредом — стпјеном, (пише Бејрутски митрополит Гаврил) налазе се двије цркве: једна у име Крстптеља Господњега Јована, а друга у име св. Првомученице Текле, те туде и почивају њене свете моћи ! Не само хришћани, него чак и мусломани имају ве.шку вјеру к моћима равноапостолне, па често добивају исцјелења," Знаменито је још и то (тај исти митрополит Гавр. пише), „да у оној гори ђе се је сакривала равноапостолна Текла од поћере и куда је бјежала од гонитеља, од' распуштене косе првомученице остали су све досле оче видни знаци по литицама те горе, а из текућег поточића међу стјенама, који је испрошен њенпм молитвама, вјерни захвачају воду да би се исцјелили од своје немоћи".

Чест (дио) од св. моћи првомуч. Текле, а именито: њена десна рука донешена буде у Сроију из Антиохије, првим Српским Архијепископом св. Савом 1235. год. а пошље Патријарх Српски Арсеније IV. Јовановић поклонио је у саборну (садашњу стару св. Аранђелску) цркву града Сарајева, у Босни у 1830 ој год. Ево препис са патријаршеске повеље (писма). „Честне (поштоване) и свете моћн ове: десна рука св. Првомученице и равноапостолне Текле, би дарована на поклон светој новосазиданој цркви Сарајевској, у име светих небесних сила Архистратига, од мене смиреног Арсснија IV. Архијепископа Пећскога, и Патријарха Српскога, у љето господње 1730. мјесеца Априла 27, дана. Те подппсујем својсручно, и својим печатом потврђујем ради бољег увјерења". Арсенији Српски (М. П.) „Властију". Православна црква почела је славитн првомученицу још од првих вијекова хрпшћанства. Василије епископ Селевкиски написао је о животу п чудесима њеним. Св. Јован Златоуст, св Григорпје Богослов, св. Атанасије великн, св. Григорије Ниски, св. Амвросије Медијолански, св. ЕпиФаније Кипарски, и преподобни Исидор Пелузијот славе и благодаре Бога за то, што је Он подигао цркви такав високи и прекраснн примјер хришћанских врлина, као што их је имала св. Текла. Св. Григорије Богослов у једној својој проповједи вели : „Ко је избавио Теклу из средине огња ? ко је свезао неукрочену (опаку) снагу крволочнијех звјеради? Какво је велико чудо! Н>ена дјевствена чистота (уздржљиво ст) умирило је звјерку, те нијесу се усудпли да својим зубима оскврне (окаљају) чисто њено дјевојачко тјело". Прос лављајућ и првомученицу црква поје : 7 ,Бесједом павловом научиласи се, Богоневјестна Текло, а у вјери утврдиласи се од Петра, Богомпозвана ирвомученице: појавила сн се првострадалница међу женама, изашла сн на пламен (ватру), као на мјесто ђе љубко цвијеће цв ате, звјерови и јунци убојашесе тебе, јер си се наоружала крстом, „Дјевојачком добротом просинула си, и мученичким вјенцом украсила си себе". Овај је животопис издан је у корпст Сарајевске саборне нове цркве, која је скоро саграђена, али нејимајући нуждних црквених