Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 421 и 22

били смјештенп по ондЕшњим: кукама у Калиновику. М[ггрополитов стан био је у школи. У очи покрова зазвони звоно на вечер^Б.у, и радосна Србадија похита у цркву, да пртзи пут ступи у ново сазидани храм, који је посвећен св. Петру и Павду. Вечерњу је одслужило неколико свештеника у присуству митрополита п његова ђакон^,. Сву ноћ није се прскидала српска пјесма и коло. Сјутра дан кад освану, зазвони звоно и свак похита у цркву. При свршетку јутрење дође и митрополит СераФим у цркву, да је освешта. Кад је почела литија, почели су грувати топови са високог града, чиј се глас разлијегаше на далеко који од силног тутња, потресиваху ондашње дијелове земл.е. На литургији је говорио опширну и красну бесједу вриједни свештеник Ристо Павловић, парох Калиновички. По свршетку слунсбе, осветила се водица и би свршетак служби. Пошто се Србадија поткријепи јелом и пићем, почеше се разлијегати српске пјесме на стотине грла, и трести се кола српских момака и младије дјевојака. У један сахат по подне био је припремл.ен ручак у школској соби, који је припремила ондашња општина. Усрдна им хвала на лијепом дочеку. Живили ! . . . За ручком је било гостију око 50 лица, то: митрополит, свештенство, изасланик Земал>еке Вдаде Г. Савић, кот. престојник из Фоче Госп. Мирон Зарзицки неколико браће мухамеданаца и други. За ручком је било много здравица. Најприје је говорио Господин митрополит и још неки другц. Још вам имам јавити, да је и мени у дио пало, да и ја говорим здравицу у име срп.;ко-нрав. свештенства, ове кршне земље, коју вам ево од ријечи до ријечи исписах : Високопош т о в а н и -3 б о р е ! Усуђујем се између вас подићи и наппти здравицу у име свега пречасног свештенства ове кршне и соколовске Ерцег земл>е. Мален сам према вама, па вам можда не ћу моћи као што треба одговорити, али како је да је, опростите — наш је ! Свештенство, то је углед наш, то је наше свјетило, које нас изводи из таме у виђело. Но можда ће ко рећи у себи : „ушутисе, ђе си нек си, не дижи се ! Та свештенство је старо, та они су прости, та они не знају осим паки н паки!" — Да, тако је, као што кажеш.

Стр. 349

Но само ћу те молити, да ми кажеш, кад си боље искусан и научен, као нјто се држиш: Та, ко нам сачува нашу вјеру, нашу народност, наше све и свја старо ? Нико други, него они прости са науком, али умудрени светим духом свештеници, који са крстом и путиром, крпјепише и научише наше прађедове, те нам оста и до данас, наша вјера, наше име, наша народност и наш језик. Истина не треба викати на науку, јер са њом се постиже много нешта; али не треба впкати на старе свештенике, него ја — а мислим и други, који су ме разумјели, да ће, чим се спомене свештеник, одмах се подићи и с' капом у руци захвалити им за њин труд. Истина, сад имамо и нешто вскуснијех свештенства, а ако Бог да, биће их и више, а што се тиче њих имамо највише захвалити Његовом Величан. Фрањи ЈосиФу 1., Високој земаљ. Влади и осталим достојанственицима, који нам потпомажу просвјету. Но још имам захвалити и вама Високопреосвештени премилостиви архипастиру, Срб-Ерцеговче СераФиме с' чијечима: „Здрав да си ми Ерцеговче, Митроносна главо, Здрав нам буди СераФиме, Наша дична славо. Ти нам узор свагда б'јеше Од рођења свога, За народност ти претрпи Насиља премнога. Алп Господ промисао Своме роду даје, Особито таковом роду, Којп скупо стаје. Те и тебе Господ благи, Биједе избави, Постави те на престоле, Својој вјечној слави! А тај престо —- јесте онај Светитеља Саве, Нашег милог старател.а, Наше српске славе. Ми се с' тобом радујемо, Србе Ерцеговче, Тебе Србин прави воли, Наш премили оче. Рад' и сада о напретку Твоијех синова,

Д.-Б. ИСТОЧНИК