Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 380

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 24

У еуботу 16. септ. у три сата ио подне звона, тп нразнични вјесници, на бијелом и виеоком каменитом торњу нове мравачке цркве огласишо уз пуцњаву прангија својим православним сел,анима долазак Митрополитов што им јо на вељу радост дошао освстити дом Господа Бога! Пратњи Његова високопрсоевештенсгва присуствовише из Дервенте г. Васа Јунгић свештеник, а из Прњавора Високо-нречаени г. Мелентије Опачић архимандрит и унук му г. Лука Опачпћ свешт. прњаворски до Српске Мравице, — гђе је Високо-преосвештени госп. Георгије од неколпко свештеника и многобројног већ искупљеног народа са „Живио" свечано дочекан, а који дођоше у исељи да приме архнјерејски благослов и да цјеливају добротворну десницу! Госп. Митрополит тада је отпраћен у кућу Анте Дукића недалеко од цркве, гђе му је и конак опредијељен био, а сат иза свечаног доласка у Мравицу, отпочета је уз звонење звона н пуцњаву прангија света вечерња у новој црквп у прис.утву Митрополита, која је до 5. сатп у вече била свршена. Многобројне ватре око којих су се сабрали сељани у свом најсвечанијем одијелу, чињаху се те вечери тако веселе и живе као оне силне на небу звјездице, а како и да не кад се ту састао брат с братом, кум с кумом, пријатељ с пријатељем, па се то пјева п весели да је чисто чаробна милина било посматрати овај призор. И тако. у том радосном усхићењу и расположењу, освану света недјеља 17. септембер, дан, када ће се свештатп дом Божији у ком ће се ако Бог да на многаја и премногаја л^ета појатн божанствена литурђија! Тек што је сунце своје прве свијетле зраке са Истока бацпло, загрмјеше прангије и забрујаше звона, те свакога од присутних подејетише на свечани дан, што бијаше у свој природној љепоти својој освануо. Побожни сељани из блпжњих н даљних села, скупили се у велике гомиле, те већ цио простор око нове цркве заузелп, а у свакога се задовољство на веселом лицу огледа, те нас подсјећа на оне пјесничке рјечи: „Ал код мене када поје душа, сузе мн се смрзну од радостн". Е тако бијаше тога лијепога дана свачија душа надахнута најмилијим осјећајем и радошћу.

Око 9 сатн јутрења је била свршена, иза кога је одмах настало освећење, које је са службом до један сат послије подне трајало Цркву је свештао г. Митрополит Николајевић са архимандритом Опачићем, протом тешањским хаџи Т. Илићем, јеромонахом Кобаша славонског С. Кутузом, двојицом свештеника В. Јунгпћем и Л. Ј. Опачићем уз припомоћ многих других. Обучених у одежди служило јо 10 свештеника, н осим речених још 18 било нх је у олтару. Протођакон г. Бошковнћ говоријо је у цркви веома лијепу бесјаду о значају српеке цркве, тако да га је сваки са задовољством слушао. За вријеме службе произведен је за прото-презвитера свештенпк дервентски г. Васа Јунгић, који се је по свршетку тога рукоположења, свом впсоком Архипастиру са низом језгровитих ријечи достојанствено захвалио. Милина је многог обузела слушајући Јунгпћеву захвалннцу, јер заиста признати се мора да реченн имаде риједак говорнички дар. Свету литурђпју одговарало је прњаворско нјевачко друштво састављено из српске омладине, са учитељем српске школе г. П. Јовановићем и школском младежи. За кума црквп пријавио се је, те је н примљен: Јевто Бојић тежак из села Поточана кот. прњаворског. Речсни је даровао цркви 200 Фор. Нека му је на видном мјесту изражена и изречена искрена благодарност на великом српском родољубљу. У 1 х / 2 сата по подне отпочео је ручак у пространој и окићеној нарочпто за банкета направљеној ладарп, на којој бијаху три велпке табле са ријечима „Добро дошли мили гости!" Ове братске ријечи, као и многи тробојниј српски и царски барјаци чињаху на присутне примјеран утисак те као и многи славолуци. За вријеме ручка свнрао је и пјевао уз гајде чувени даљски гајдаш Максо Коларић, који је нарочито за тај дан чак из Даља позван био. Гостију бијаше пз Прњавора, Бањелуке, Дервенте, Тешња, Кобаша и Дубочца, којих јс око 100 било за братском трпезом. При свечаности и банкету прњаворску котарску област заступао је судац г. М. СтеФановић. Од прилике се узима да је свијета при освећењу селског и грађанског више од 5000 душа било, а прихода у црквену благајну пало је чисто 1435 Фор. 70 новч. Нека ја свима