Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 382

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 24

стабла, но стаде им мириса, сласти и користи, те се претворише у ништавило ! . . . Ваљда с' тога што су им се клице замрзле ?! — Али не, не, није! Та било је љетње доба. — Па онда зашто их је нестало? — Та да им нису биле рањене жиле ? — Ја мислим да је то! —Јест! јест! јест! Друго није ништа! . . . Та ено прије неког времена, раденици ... оћу рећи „вриједни" радили-копали башћу, која се налазила близу истих рузка, па их трнокопима искидали — ваљда им је шкодио њин мирис, али ако су стабло искидали, остале су још жиле у земљи нађубреној. Па даће Бог. те ће опет исклијати, може бити још љепше. Видјећемо. Та и тежак је посијао и затрпао озимицу, па се нада, да ће му проклијати ; па и оће у име Божије. Хвалимо га! Куда ћу вас даље заводити, него што јест јест. Дакле: Прије године дана укинуло се исто пјевачко друштво, због свађе овдашњије грађана . . „Па и што ће нам пјевачко друштво ?! та од какве је користи" ? Тако говоре многи наши не само овамо, него и по другијем многијем мјестима. Оканимо се тога мила браћо. Хватимо се у коло. Оснивајмо друштва. Држимо заједницу. Та бар послије пет-стогодишњег видовдана, прођимо се наше старе неслоге. Праху свети српскијех јунака, Праху свети нашијех предака, Молите се за Србпна Богу, Да обгрле макар сада слогу. * Удружења добра оснивајмо, То ће нама од користи бити, А са тијем добру се надајмо Много ће тим које — шта открити.

Чит \ Симеон Ј. Чајкановић, свештеник сарајевски, парох и надзиратељ сарајевсог протопрезвитерата, — послије осамнаесто дневног а гешког боловања врућице преселио се у' вјечносг 27. новембра 1889. г. а 28. истог сахрањен је пошто га је опојао Високопреосвештени г. Митрополит са 10 свештеника и 2 ђакона. Покојник је сахрањен у Кошевском гробљу, до којег га је

Дакле било је престало пјевачко друштво у Фочи, али опет вриједни Фочани сродише се, те већином гласова здоговорише се, да опет установе стално српско-црквено пјевач. друштво у Фочи. Саставише правила и предадоше Котарској области у Фочи, са молбом, да иста правила пошаље Високој Земаљској Влади, у Сарајево, на потврду, те да ступе у јавност. Познато нам је, да се Висока Земаљска Влада стара за сваки народни напредак, да јој није мрско удружења! него шта више да и она сама потпомаже све што иде на корист појединих конФесија и равноправност народну. То се надамо, да ће нам иста правила одмах потврдити, да се и ми ухватимо у коло боље среће. Још се моли, да иста влада одобри, да пјевачко друштво може имати своју „књижницу", у којој ће се држати корисне књиге ; па мислим кад дође одобрење, да ће сваки родољуб, који правим духом дише, сјетити се и ове књижнице, те да ће Фочанима притећн у помоћ, бар са маленим даром, те да можемо закитити нашу књижницу. Исти родољуби, би ће изнијети на јавност у српским листовима, који су шта приложили. За пјев. друштво изабрат је привремени ол,бор од шесторице. Пресједник друштва: Тодо С. ТуФекчић; чланови : Алексије Јеремић, Јевтан ОгЉеновић, Спасо Сунарпћ, Марко С. Поповић и Владимир Н. Глођајић. Књижница ће бити у једној школској дворани, коју да срп.-прав. општина. Толико сад. г. уредниче! мислим, да није згорег. да би уврстио овај „Д о п и с" у цијењени „Источник". Српски поздрав! М. С. Поповић учитељ

уља. многобројан народ, чланови српско-православне општине, г. г. окружни предстојник код в. зем. владе пл. Кукуљевић-Сакиински, и тајник Љ. Длустош, препаранди и богословци из Рељева са својим г. г. проФесорима, који су на покојников одар спустили лијеп вијенац као бившем учитељу заводском; а уз мплозвучно појање овдашњег срп. правосл. црквеног пјевачЕгог друштва „Слоге" -