Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 370

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. 24

народу израхиљскоме, да не клоне духом у очајање, него да с вјером очекује обећаног избавнтел.а — Месију. * И кад се наврши од Бога одређено вријеме, и да означи долазак обећаног искупитеља, најирије гааље Бог архангела иреблагословеиој дјеви Марији, који јој долази са ријечима: „Рад у ј с е б л а г о д а т н а ј а Г о е п о д ј е с тобом, ти си благословенамеђуженама, Дух ћесвети наићи на тебеи сила ћете В и ш њ е г а о с ј е н и т и : Т и ћ е ш р о д и т и сина и надјети му име Исус; Он ће б и т и в е л и к и и назваће с е С и н н а ј в ишега, и царству Његовом не ћебити к р а ј а". Пречиста и преблагословена дјева Марија прими ову благу вијест са тврдом вјером, са смјерном понизношћу вољи Божијој. Роди сина Божијег у Витлејемској маленој колибици — у вертепу. И небо необичном свјетлошћу засија над Витлејемом и околином његовом; а ангели иојпху: „Слава на в п с и н и Богу и на з е м љ и м и р, м е ђ у љ у д и м а добравоља". Пастирима, овим невиним и добрим синовима природе, ■— који чуваху стадо око Витлејема, престрашеним овим чудом, што га на небу угледаше, — силази анђел Господњи и објављује рођење сина Божијег са овим ријечима: „Не бојте се! ја вам доносим в елику радост, која ће бити свега људства, ј ер вам се родио данас Спас, и ево вам знака: наћи ћетедијете повијено и у ј асле положен о". Пастири чувши ове ријечи, ову дивну и божанствену милину, неисказана радост бијаше испунила срда ових добрих људи; и кад их анђео остави, и кад дођоше од чуда к себи, одоше, и још већма удивише се кад нађоше младенца и видјеше да је све онако, како им анђео Божији каза . Они се поклонише новорођеном Спасу и вратише се пјевајући и хвалећи Бога о свему што видјеше и чуше. Па и са далеког Истока хитају и долазе мудри волеви — цареви, носећи дарове: злато, ливан и смирну ; и поклонише се великом витлејемском учитељу и знамењу препорођаја људског нашем спаситељу, који сиђе са неба да подигне и избави род људски, и да му покаже пут којим

! ће се узвисити до свога правог достбјанства и опредјелења. Велика је милост Божија, велико }е свемогућство Његово! Он као син Божији роди се, и ријеч постаде тјело и усели се у нас пуно благодати и истине (Јов. 1. 14). Он као Бог, не изабра матер дјеву из богате породице, која би блијеском својега одијела и сјајем својих драгоцјености и злата привукла на се свјетску пажњу: јер то све украшава и задовољава само спољашност и тјелесну сујету свјетску; већ Он изабра матер дјеву, сироту и богато украшену унутарњим добродјетељима и врлинама: невиношћу, смјерношћу, стидљивошћу и оданошћу Богу. Он се не роди у раскошним дворовима и салонима, него у витлејемској маленој сиротинској колибици. Он не јавља рођење своје богатима, који вјећма цијене злато, сјајност, раскош част и достојанство; већ се јавља простим пастирима витлејемског стада, тим побожним и безазленим душама. Ето тако син Божији родио се је и дошао је на земљу, да са истином сруши неправду и покаже људима пут живота и спасења. Ето то је Спас наш, којп прими на себе човјечије тијело. Ето то је знамење препорођаја људског, пред ким падоше лажни идоле, срушише се њихови храмовп п уништи се кужна поквареност и деморализација. Ето то је Источник живота, који исцјељиваше болне, сакате и слијепе; пред ким мртви оживише и многа чуда чињаше. Ето то је Бого-човјек, који мјесто ропства и нас.иља објави љубав, братство, слободу и морал. Ето то је највећи проповједник истине и јеванђељске науке. Та има ли што љепше и што узвишеније, но што нас је учио и што нас непрестано учи Господ, наш Исус Христос и Спаситељ из св. Писма — из св. јеванђеља, у којем је неисцрпива наука Његова, и који између свега учи људе и Хришћане: „Лзуби Господа Бога својега сви. јем срцем својијем, и свом душом свој о м, т о ј е прва и највећа заповијест;