Dabro-bosanski Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 23

4. И сабравши их заповједи им да ие иду из Јерусалима, него да чекају обећање очино, које чусте, рече, од мене; 5. Јер је Јован крстио водом, а вп ћете се крстити Духом светпјем не дуго пос.шје овијех дана. 6. А они онда који заједно бијаху, питаху га говорећи: Господе! хоћеш ли сад начинити царство израи.вево ? 7. А он им рече: није ваше знати времена и љета које Отац задржа у својој власти; 8. Него ћете примити силу кад спђе Дух светп на вас; а бпћете ми свједоци п у Јерусалпму и по свој Јудеји и Самарнји п тја (чак) до краја зем.ве. 9. И ово рекавши видјеше онп гдје се подиже и однесе га облак из очпју њпховијех. Разјашњење. Свети аиостод, разјашљујућн порадч шта јс Исус Христос провео на зем.ви још четрдесет дана по евојему ускрснућу, вели, да 1е кроз то четрдесет дана Он довршио четири важна позла. 1. Разнијем чудесима и знацима показао је апостолима да је жив. то јест; увјерио пх је, да је Он одиста ускрснуо, да Га смрт и гробница нијесу могли задржати. 2. Кроз то четрдесет дана учио је апостоле о тајнама царства Божијег, објаснивши им по-

танко смисао старозавјетног светог Пнсма, сву језгру своје божанске науке, и све што је Он учинио за спасење рода људског. 3. Апостоле је прпиравпо да достојно прнме светога Духа, наредивши им да буду у једнодушности, у љубави и непрестано у молитви, а уједно је учврстио у њима вјеру у своја обећања и у ниспослање светога Духа. Апостоли су у пуној мјери схватилн то спремање то јест вјеровали су да ће се испунити Хрпстова обећања, тршЛи бједу у јединодужној молитви и молењу. 4. Најпослије је кроз тијех четрдесет д\на потанво објаснио апостолима иредстојећу сврху њиховога позива, препоручивши им, да се кане иеумјеснога љубопиства о успостављењу царства израиљскога, п да забораве све што је привремено, упозоривиш их, да се њихов будући позив састоји у томе, што ће, пошто се освете благодаћу светога Духа, отргнути се од свега што је земно и постати прави проповједници Христове науке по свјема крајевима свијета. Из овога што је речено, јасно извиру ове догматичне и моралне истине; а) Исус Христос одиста је с тијелом Ускрснуо, а тијем је доказао, да је Он живот н извор живота и избављења (спасење). б) Сваки, који год вјерује, може постати причасник светога Духа среством срдачне молитве и тврде вјере у Господа Исуса Христа, која је запечаћена светијем крштењем и осталнм светим тајнама. Иђ руском: Ђ. Б.

Једна глава из Стари Дредисторијско доба. Готово сви народи на Истоку прнчају о всликом потопу, што у незапамћена времена снађе човјештво. Као што нас св. Ппсмо учи, од свих људи спасао се једино богобојажљивп Ноје, са породицом својом. Синови његовн зваху се Хам, Сим и ЈаФет. По њима имамо у старој повјести народне породнце : Хамићана, Симићана и ЈаФетоваца.

иовјеетп евијета. вијек. Хамићани, (т. ј. црнп, или мрки,) становаху у најстарија времена у Дивијн, Мисиру, Етиоппји и по већем дијелу предње Азије. Из предње Азије их по времену потпснуше Симићани. Најзнатнијн од свих хамитских народа бијаху Мпсирцп. Симитској народној породици припадаху: 1., Асирци, 2., Вавилонцн, 3., Арамејци, (или као што их Грци зваху, Сирци,) 4 , ИзраплјЦИ. б., Фпннћани и 6., Арапи. Претежнпјн по обе ове двије нар. породице бијаху Јафетовци,