Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 24

Б.-Х. ИО

1ТОЧНИК

Св. 1

пли Аријевци, којима прибрајамо: 1., Инде, 2., Иранде, т. ј. Миђани, Бактри, Иерсијанци и др., 3 , Грке, 4., Римл,ане, 5., Келте, 6., Германе, 7. Словене и 8., Дете. Од побројаних народа оне по^ Азији и Афрпц п обпчно зовемо о р и ј ен тал н и м, или ието чн и м народимгп Же^"^европе]цима културно пајнапреднији бијаху Грцн и Рпмљани. Према томе дијели се повјест старога ви]ека: 1., на повјеет оријенталних народа, 2., на повјест Г р к а, 3., на повјест Р и м љ а н а. I. Повијест ориенталних народа. А. Симитски народи. 1. Израиљцп. 3 е м л, о п и с П а л е с т и н е. Палестина, станиште Израиљаца, зваше се првобптно Канан. ЗХјестимице само равна, више бреговнта, али веома плодна земља. Ријека Јордан дијели је на п с т о.ч н п и з а п а д н н дио. У западном се разгранале ливанске горе, као луговнти Тавор и цвпјећсм окићенн Кармел; а у источном дијелу се повлаче огранцп Анти-Ливана. За Ливан казују арапски пјесници, да му на врху станује зима, на грудима носи јесен, а на подножју му дријема љето. В о д е су њене : М р т в о м о р е, у чијој околици нема жи вота, Г енисаретскојезер о, (Тнверијадско, или Галилејско море,) и ријека Ј о р д а н. П одјела: Рпмл.ани дијелпше Палестину на покрајпну: Јудеју, Самарпју и Галил е ј у е ове стране ријеке Јордана н на П е р е ј у с оне стране Јордана. Н а ј з н а т н и ј а м ј е с т а бијаху у Јудеји : Ћесарија, знатан приморски град. што га је уљепшао Ирод, доцније бијаше престолницом римскога намјесника; Ј о п а, са луком Ј е р ихон; Витлејем, мјесто рођења цара Давида и Спасител,евог; Јерусалим, главни град подигнут на четири брежуљка, састојао се из Старог и Новог града, кога је сазидао Ирод Агрипа. На брду Морији подпгао је премудрп Соломон величанствени храм, којн се дијелио на трем, светињу и светпњу над светињама. У светињи се налазао кадиони олтар, златнн стб за хл,ебове и на свакој страни по пет златнијех свећњака, сваки са седам жижака; у светињи над светињама стајао је „ковчег завјета", са два херувима као чуварима. Пред храмом се још налажаху два придворја; унутарње, за свећенике, у коме се

припремале жртве пал.енице и чувало посуђе, штојенужно било за жртве; и спољашње за народ, које је ускраћено било улазити у унутарњс просторије храма, Кад је дацније соломонов храм разорен, изнова подигнути не бијаше ни близу тако красан и богат. У близини Јерусалимској, преко потока Кедроновог, пружала се IV! а с л инова гора, (Јелеонска гора,) и Голгота, гдје распеше Господа. У Самарији: Самарија, главнн град израиљском царству, за сво вријеме трајања његовог; Сихем. У Г а л и л е ј и : П а з а р е т, Т н в е р и ј а. Кана, Капернаум. Свето Писмо описује узвишеним ријечима плодовитост „обећанс земл>е," казујући, како 'нуда „мед н млијеко тече". У приморју томе богато успјеваху : жита, винова лоза, мед, балсам н сваковрсно воће. И како се Израиљци тако рећи искључиво пољопривредом бавишо, са највећом марљивошћу обдјелавана земља исхрањнваше обично близу до 6 милијона. становника. П о в ј е с т II з р а и љ а ц а. Послије недочете „куле вавилонске" народи се, како нас поучава Стари Завјет, расуше по ишроком свијету, па постепено заборавише на прастаре нстине и на правога Бога и пануше у много и незнабоштво. Да би се, по српједи идолопоклонства, одржало вјеровање у правога Бога, Господ јз изабрао народ израиљски, коме бијаше праотац Аврам, рођен у десетом Снмовом кољену. Аврам испрва живљаше у зомљи Калдејској, по горњем току ријеке Тигра и ЕуФрата, но отален, кашње, по зановијести Божјој, пресели се уземљу Кананску, око год. 2000 прпје Хр. Син му се зваше И с а к, а Исаку роди Ревека близанце : И с а в а н Ј а к о в а, који се звашс и Израиљем. Израиљ нмађаше 12 синова, који по времену посташе очевима 12 племена израиљских. Пред најмлађега од дванајест сннова Јаковљевих, ЈосиФа, лоша браћа продаше исмаиљћанским трговцима, а ови га одведоше у Миснр, гдје га, промпслом Божјим допане велика част, да постане првим чиновником до цара. Јосиф позове отуда и свога оца, и браћу своју к себн, па их настанп у доњем Мисиру, у земљи Госен, што бијаше пребогата пашњацима. Близу четири стољећа живљаху потомцп јаковљеви у Мисиру и за то врпјеме толико се