Dabro-bosanski Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТ0Ч1ШК

намнозкише, да их се Мисирци побојаше, па их зкалосно прогоњаху. Кад их не сатре ни најтежа работа, кулук, ни друга злостављања од сваке руке, Фараон изда напосљедак заповнјсд, да се свако мушко чедо јеврејско има у воду бацити, чим се које роди. Све живо пропишта под тере том нечовјечне заиовиједи. Но, по сриједи тс опасности роди им се избавитељ, М ојсије, око год. 1500 пр Хр. Пошто многим чудесима засвјсдочн, да га је Бог послао да избави браћу, Мојсије склони Фараона, да отпусти од себе синове израиљеве, па их изведе из Мисира. Али сс Фараон брзо покаја што бијаде понустљив, опозове у мах дозволу и полети са војском за њима, да их како на траг врати. Пзраиљци умакну сретно преко Црвеног мора, а Фараон са војском нађе гроб у њему. Четрдесет година лутаху Израиљци по пустињама арапским, пасући благо своје, што га тпда запатише у изобиљу. Тада им Господ, преко Мојсија, а на горп Синајској, сријед грмљавпне и сјевања муња објави „дееет заповиједи" Својих. Мојсије, п брат му Арон, умрјеше прије него ће увести „избрани народ" у „земл.у обећану". Ученик и пријемник мојсијев, Исус Навин, освоји по томе Канан, урођенпке већим дијелом истрјеби и земљу подијели међу дванајест племена израиљевих. Народом управљаху испрва суд и ј е . Посли]едњи од њих бијаше правични и побожни Самуи л о, који заснова пророчку школу, у којој младићи добијаху више духовно н морално образовање, како ће доцније умјети управљати и научавати народ свој. Самујплу заповиједи Бог да помаже за цара Саула, 1095—1056, омиљеног јунака народног из венијаминовог племена. Саул је више реди побједоноено војевао противу сусједних, незнабожачкијех народа, алп поради честпјех преступа и по ради тога што презираше Божије заповиједи, првосвећеник Самуило у потајп помаже за цара: Давида, 1056—1016, пз кољена Јудина. Давид је цијела вијека војевао, славно п успјешно. Сусједне, непријатељске народе покорио је једно за другпм и држава му се простираше од Средоземног мора до Еуфрата, и од Фпнпкије до Црвеног мора. Град Јерусалим учини пријестолницом свога царства, а на брду С и ј о н у подигне прелијепе дворе царске. Но ипак се највише прославио као „псалмопјевац". Син и пријемник његов па пријестолу „премудри"

Соломон 1016—976, није био ратоборан, већ на гласу са мудрости, пјесама и грађевина својих. На брду М о р и ј и подигао је велелепни храм, који се по његову имену назва храмом С о л о м о н о в и м. Обрту и трговинн у земљи даде снажна полета; па јс ио сриједи сирскс пустнње подигао и нов град, Налмиру, само да Израиљцима олакша трговачкн промијет са асирским земљама на Истоку. Али, пошто се на царском двору живјело преко мјере раскошно и баш покварено, синови израиљеви морадоше сносити тешки намет, па гласно ропташе на цара. По смрти Соломоновој захтјеваше народ од његовог сина Ровоама, да му смањи намет, али их овај набуспто одбије. Тада се 10 сјев. племена одвојише и изабраше себи новога цара, Јеровоама, и основаше засебно израиљско царство ; а само два племена симеоново п јудино, (као и један дио венјаминовог,) оста вијерно потомству давидовом и сачињаваше јудејско царство. Тако од синова једнога народа изађу два, Израиљци и Јудејци, међу којима наста одмах велпка омраза, па се узајамно прогањаху п пође им све суноврат. Жпво опомињање и карање Богом послатијех нророка, да се окану идолопоклонства, неваљала живота и међусобнијех размнрица, не нађе у њих одзива, стога морадоше за пзвјесно пропасти. Израиљско цауство потраја 254 год., па га под Осијом, у год. 722-ој освоји Салманасар IV. асирски цар и одведе собом мноштво народа израиљског у ропство. Пошљедњег јудејског цара, С е д е к и ј у, потуче вавплонскн цар Навукодон о с о р П., разори Јерусалпм и храм соломонов и учини крај јудејсггом царству, год. 586. пр. Хр. Јудејци су одведени у вавилонско ропство, које потраја 70 год. . Овога с е д а м д е с е т г одишњег вавилонског ропства ослободи их К и р, персијски цар, пошто је уннштио вивилонску државу, год. 538. Многи се од Јудејаца повратпше натраг, у своју постојбину, подигну поново разорени храм соломонов у Јерусалиму и жпвише подчињенп переијским царевима, али се ипак управљаху по евојим законима. Тијех дана народом управљаху првосвештеници. Послије смрти Алекеандра Велпког, Сирци толико прогањаше Јудејце, да им дотужа; под браћом Макавејовом дигне се у земљи општи устанак и народсе опрости сирског јарма. Царство је поновио један од потомака Макавијевих, Аристовул; али