Dabro-bosanski Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 29

данас ма и проејачки купи с дана на дан, с године на годину, еве се то више и више умањује, једно што наш сељак пропада, а друго што нема уређене таксе; па су ее многи и изопачили те не дају ни по онолико, колико би могли и морали дати. Најпослије кад узмемо да један парох покупн сав бир у његовој парохији ио садањем обичају, то истп у најпрвој парохији. у којој се броји 300 кућа, не ће изнпјети више, кад се у новац претвори, од 200—300 Форинти. Кад овој своти додамо још своту, што свештеник у таковој парохијн у новцу покупи, онда нам нзлази да таков парох има свега годишњег дохотва 450 — 600 Фор. Од тога нрихода мора свештеник да плаћа кућну кирију, да рани два коња, да плаћа момку 60—80 Фор. годишње, да плаћа кирију за жито што му се кући догони. Од тога прихода мора да издржава себе и своју породицу на данашњем много скупљем времену, него је било онога доба, кад је свештенпк имао много већу заслугу; мора да школује своју дјецу, да троши на свој парохијални уред и да се још пристојно носи. У таком стању и са толикијем приходом живи данас свештеник прве класе, да не спомињемо ниже у нашој околини; а међу тим са својим радом и одговорношћу за исти није више онај, поред свега тох^а, само народнн свештеник као што је некад био, него је према данашњим уредбама још и орган државне и духовне власти а свакако : „Од свештеника тражн данас нолитична и духовна власт много више да зна и да ради него је икада знати требао и радио ; — а то исто тражи од свештеника и сам његов народ". ГГо наредби земал.ске владе, политичке власти траже сијасет некаквих исправа од свештеннка, не обзирући се чак ни на то, је ли сваки свештеник својим знањем спреман и епособан те дужности испуњавати. Траже од свију редовне мјесечне исказе рођених и умрлих, па још у дупликату. Захтјевају да свештеник ма п дужност свештеничку напустио, присуствује разним повјеренствима и пописима, да издаје разне изводе и т. д., па још под строгом одговорношћу за и најмању погрешку учињену у вршењу тијех захтјева, а све без икакве награде. Духовна је власт опет оптеретила свештенство без разлике спреме и знања многим које

чим, што никада било није. Она тражи од свештеника да је у својим дужностима у свему тачан, да је покоран властима, да се покорава њеним закошша и да наредбе ових без одуговлачења испуњава. Још тражи да јој је свештеник поред његових свештеничких дужности и чиновник ; дочим сваки мора да има свој парохијални уред и да у томе води читаву уредовну маниполацију; вођењем пословних дневника, вођењем циркуларних протокола и домовника, вођењем матрикула рођенпх, умрлих и вјенчаних и издавањем разних извадака, а тако исто и корешподенцију у дописивању са већим и себи равним областима, набављајући за тај уред све што треба из своје кесе. — Од њега тражи духовна власт да у свом уреду и парохији мири странке у брачним парницама, да у томе води читаве расправе и да о успјеху извјештава исту, те свештеник у таким прилакама мора још собом ићи по туђим парохијама о своме трошку, и покушавати помирење са странком, која му доћи није хтјела, јер се друкчи]е боји, да му се не упише у немарност. Од свештеника тражи духовна власт, да се стара како ће ђе иодићи цркву или школу, па га обвезује да о овима води бригу, да пази на приход и расход, и т. д. Једном ријечи : тражи се од њега много и много, и страшно је оптерећен радом и одговорношћу како од стране владе тако и од стране његове духовне власти. Па ни народ у коме свештеник живи и са којим своју судбину дијели није према свештенику онаки какав некада бијаше, већ и он од свештеника тражи много више да ради, него је до сада радио, тражи чак да му врши и таке дужности 5 које до сада нијесу спадале у дјелокруг свегатеничког рада и позива. Он не попушта свештенику ни у чему, било у његовој служби, било у јавном животу, шта више тражи од њега да му је при свршавању дужности много тачнији, и да је свакоме на његов миг готов, не расуђујући да ли он море или не море то учинити, је ли или није запријечен другим нужним послом. За најмању његову ма и нехотично учињену погрешку у његовим дужностима, многима је прва ријеч тужити га владици, општини или суду. Не узимајући у обзир стање његово и то, да ли је свештеника према његовом достојанству ма у чему оснгурао и колико је свештеник од