Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 42

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Угледајте се на нашс старе, чујте колико су они жртвовалп за српску школу па. им се ево и данас имсна њихова са поштовањем спомињј : (овдјс су прочитана имеиа оних, којп су на фонд школски дали и завјештали знатне суме новаца). Дете дакле! Договоримо се, приложимо и ми колико можемо, па да отворимо вишу дјевојачку школу, у којој ће нам се наше будуће матере у српском духу васпитавати. — На томе се већ почело и радити, многи и обећаше неке прилоге давати, неки и приложише, али шта ћемо, кад многп не извршују своје обећање. Наша славна орпска општина и сама већ то одавна жели и на томе ради, али такове стварн не може ни сама општина извести без потпоре народне. Слободу уживамо, то нам је зајамчено од Његовог Величанства нашег цара Фрање Јоспфа I. Нека живи цар! Живио! Употребимо ту слободу на своју корист ! Не иште се од нас да свој живот жртвујемо, а богме наши стари су често и свој жпвот на коцку стављали, већ се пште нека новчана жртва. Уштедимо тај новац од одијела, које нам је већ и сувише раскошно, а жртвујмо га за српску вишу дјевојачку школу, па да нам свако каже да се знамо наћи у духу данашњег времена. Можда ће ми ко год рећи: учителу ти сањаш ! А ја томе одговарам : да ми је дужност напоменути наше мане, јер је баш данас дан када ваља говорити о српским школама; — а када бн се ово и остварило, т. ј. када би се у Сарајеву основала српска виша дјевојачка школа, онда би то тек био и највеличанственији начин, којим би прославили првог српског највећег учитеља и светитеља, „светог Саву, српску славу". Ја сам казао оно, што ми срце тишти, а друго је све до тебе српскп роде! Браћо! Ко год могао учинпти а не стио, нс било му просто ! II. У новој цркви и учителзском. конвикту. Ево, хвала буди промислу божјем, пети пут прослависмо на народним овдашњим школама спомен првог архиепископа и просвјетитеља српског, св. Саве; пети пут благословисмо светосавску панахију и осветисмо светосавску водицу, те

оном заложисмо учећу сс српчад овдашњу да се сјећа насладе просвјете ерпске а у духу лпјепог нам православља, задухнутп духом светосавским; а овом оросисмо и благословисмо бистро чело млађаног српчета, желећи и у томе показати, да не посрне у мудрости својој од темељите мудрости — коју му црква са школом подарити може; пета је година, како свечаност ову неки родољубп на овијем школама засноваше, а влада је драговољно прнхвати, те се о њеном трошку богато кити светосавска панахија и дјеци нашој подјељује. Пошто је света литургија одслужсна у новој цркви, крене сс литија из цркве уз појање светосавског тропара и пратњу мплозвучних звона, у учитељско-приправнички интерн&т, на на обали Миљацке. При свом незгодном здравственом стању, ипак се народа и ђака толпко слегло било у зграду, да и не нрибрајамо толике ђаке, за које се управо п прпређује ова панахија као : гпмназија, техннка, препрандпја, трговачка, грађанска мушка и женска школа, и ц. и кр. војнички пензијонат, —- да се једва крочитп могло у онако великој дворани исте зграде. Свакоме си могао на челу читати озбиљност према чину, и радост из очију према свечаности, која ако се и понавља сваке године, ипак је она Србину свагда нова и мила. Кад би водица освећена и кољиво благословено ступи на сриједу катихета Бољарић, те поздрави госте и дјецу бесједом, у колико му је слбост његова допуштала, јер се тек тога дана иза болести мало предигао био. У главним потезима ево му тога говора : „Значајан дан светкујемо данас; славећи спомен св. Саве, славимо напредак, славимогзору народну, гдје му свиће евјетлост а разгања таму; поздрављамо мудрост и вјештину, а отискујемо глупост и нерад— славимо просвјету. Шта је дакле просвјета ? — Просвјета је умни труд народнп, да помоћу књиге а стеченим искуством развија љепше појмове о разним предметима у овој богатој природи, а срце своје да оплемењава, те да се усавршава и непрестано ступа у круг сретнпјех народа, који су уз књпгу и рад тако лијепа гласа стекла на овоме шару земном. Та ко не зна за трудољубивог Инглеза, богатог Француза, родољубног Нијемца! па одкуд се тако прославише ? — Прославише се н а у к о м, ширећи књигу и школу, развијаху техничке