Dabro-bosanski Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 43

вјештнне, помоћу ове и смислише толико справе, умножише творннце и рукодјелетво, развише радиност и промет и трговине, прикупише тијем нутем многи новац од свију народа — а новцем со све прекупити и прибавитн може, те њихов је данас цио свијет! Обазремо ли се по светској картн свију народа, свуда ћемо видјети благостање и свагдањи пренов. Само на Балканском полуотоку видимо облик старога човјека, тромост, стару ношњу н алате, а тиме и стару сиротињу. Ово је рана на тијелу народа европскијех, рана вијековима огрезла, коју ваља лијечити. И дотузка Богу, и скупише со прваци јевропски и досудише, да се лијек пружи и овоме старом опробаном јунаку, мученику, патнику. Патнику, у чијим се луговима разлијегало гесло: „Без освете нема ти просвјете". Промисао нареди, те дође сусједна помоћ, силна Аустроугарска монархија, направи реда у земљу, да свак знаде шта ко нмаде: уреди друмове, жел>езнице по земљи повлачи, по.БОпривреду раширује, заслугу умножава, школе диже, тако, да ти из дан у дан све новије школе ннчу, дјеца се у свом властитом језику изображавају, која ће данас сјутра покликнути : „Без просвјете нема ти освете" ! Ал ако се н просвјећујете и изображавате дјецо наша, ви се просвјећујете у духу народном, и у духу православл,а нашег, а доказ је томе ова светосавска панајија. Трудпмо се да са науком добнјате и васпитање, јер шта вриједп човјеку мудрост а без наравственог, побожног и поштеног осјећаја; та твоје је од земанде гесло: „Боље ти је нзгубитн главу, него л' своју огрпјешпти душу". Учимо те да будеш самосталан човјек, јер народна вели : „Тешко оном кога снага бранн, и ономе кога другн брани" ! Учимо те слози грађанској, јер народна вели: „Бол,е је имати комшију иријатеља, него брата у бијелу свјету". Учпмо те поштеном роду, да не јадаш попут онога: „Добро ми је и бољем се надам, „У чем ходам у томе и спавам, „Кад вечерам ручку се не надам, „Боже мили, колико ти страдам!" Па кадсвршпте дјецо моја, све школе више, — а свршићетс ах ако Бог да, не заборавл,ајте о.вај аманет ваш од нас, кад се врнете у свој

завичај. Продужујте ову науку, ове врлине у народу нашем. Не заборављајте доброчинства, која сте уживали у школама: добијали сте потпореуновцу од внсоке владе, добијали бесплатне књиге, опрост од школарине, неки и одјеће, слободне лијекове и лијечења; живилисте као права. дјеца уза своје родитеље. Толика је брига и старање око вашег васпитања високе владе ! Ал ова брига и старање високе владе потиче из чисте љубави њене према вамн, а из очинске благонаклости Његовог царског и апостолско-краљевског Величанства, нашег премилостивог господара Фрање Јосипа I. према овом народу, коме жели да га сретна и напредна види. За то ускликнимо дјечице, и овом свечаном прилнком из благодарне душе наше Његовом Величанству : Живио! Живно ! Живио!" На то се заори : „Божежнви (царска химна, из стотинама грла благодарне дјеце и присутног народа). За тим катехета продужи : „Хвала п Нзеговој високој влади у овијем земљама, на благонаклоном старању око унапређења просвјете у посједнутим овим земљама ; Бог јој увјенчао труде најсјајнијим успјесима! Живпла висока влада! Те се поче панајија дијелити веселој младежи, која је радост своју изјављивала у светосавској омиљеној пјесми : „Ускликнимо љубављу" — која се дуго разлијегаше по широким ходницима пространог интерната. Боже дај, да нигда слава ова не малакше у нашем народу, већ нека се множи, те да кријепи Србина у свим тешким околностима живота му народњег! III. У вечер је уз судјеловање младог пјевачког друштва „Слоге" одржшна светосавска бесједа у корист српских школа. Бесједа је изведена по програму и с успјехом. Сви учасници извели су своје дијелове на зпдовољство публике, која је комаде бесједе пропраћала живахнијем пл>ескањем и одобравањем, јер је њом пружен јасан доказ, да бесједа укорјењава се у друштву, да се одбори старају да је што љепше изводе, а уједно и да наше младо друштво напредује, на чем му се може честптати са жељом, да му се труди успјехом овјенчају, а награда нека пм буде љубав народа!