Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 44

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Оппс свечапости повосад У Ребровцу посгајала је мала дрвена црквица, какових се још и данас ио Боснн ириличан број налази. Приповједа се за ову стару црквицу, да је та црквица прије двије стотине година постојала код воде црквене са ову страну Врбаса, те кад се осјетило да ју је хтјео непријател. спалнти, онда да су је побожни хрнстијани за једну ноћ пренијели на десну страну Врбаса, ђе је све до године 1876 постојала, и служила је не само за варош Бањалуку него и за околна села. Пошто је горе поменуте гогодине у врнјеме устанка од турака спаљена, то је српска ребровачка општина садањој ново сазиданој цркви, благословом бившег господина Митрополита Савве Косановића, кроз пречасног госп. проту Внда Ковачевића са још нсколико свештенпка 1885. на марков дан темељ осветнла и првн камен у ров поставнла. При освећењу темеља од политичких власти били су: Велеможни г. др. М. Кукуљевцћ и котарски предстојник г. Л. Добошевнћ са више нижих чиновника • градски начелник г. Хаџи Смаил-бег Ибраим-беговић са неколико отмјених мухамеданаца, и већина Српско-православног народа из вароши Бањалуке и ребровичке парохије. Тог дана на темељ пало је 333 Фсрпнта. Како је Српска ребровпчка општина при почетку зидања цркве имала само Форинти 1000, то је прннуђена. била изаслати свога пароха Милана Маријановића, са дозволои високе владе да просп милостињу по Босни и Херцеговини, којом је прнликом скупљено до 1000 Форинти. Впсока пак влада у неколико оброка даровала је ребровачкој цркви приличну своту новаца; Његово ц. кр. и Апостолско Величанство цар и крал> Фрањо Јосиф I. даровао је 200 форинтн, Његово прејасно ц. кр. Величанство престолонаслиједник покојни РудолФ 200 Форинти а преузвншени г. мпнистар Калај 200 Форннти. Прокопије Бубњекић овдашњп грађанин и трговац даровао је два звона у вриједности 600 Форинти, на чему им свима велика благодарност и захвалност. Остало пак даровало је дарежљива рука ерпскога народа, те је помоћу божијом ове године црква довршена. Новосаграђена црква постоји на врло лијепом мјесту покрај ријеке Врбаса, далеко од вароши Бањелуке сата, — а кад бн се узео

ађене цркве у Ребровцу. простор преко воде да сс неби морало преко ћуприје около обилазити удаљено јс од вароши само 8 минута. Границе њене јесу: од истока такозвани влашки бријег (проповједа се да јс некада Српска права варош била близу садање цркве која се распростирала до истога бријога, те да су зато турци овај бријег и назвали „влашки бријег"), од запада пољо и варош Бањалука, од југа село Ребровац над којим се узвишена планина Понир уздиже, а од сјевера ријека Врбас. Сазидана је од самог тврдог камена, дугачка је 21 метар, шнрока је 11 метара, висока до крова 9 метара. Звоник зидан је од печене цнгле и висок је са крстом 28 метара, а шнрок је са сваке стране г±о 4 метра ; црква је покривена печеним цријепом од најбоље врсте, а коштала је од прнлике са материјалом око 14.000 Форпнти. Што је овако црква тврдо озидана и лијепо украшена има се понајвише захвалити мајстору Антуну Церовићу, који се је занста својски заузимао да радња што бол.е и на подпуно задовољство парохијана испадне, као што је то и било, у име чега му од ребровачки парокијана велика захвалност и благодарност. А што је најглавније има се захвалити пречасном госп. Виду Човачевићу, који је внше пута своју парохију и послове напустио, те је радњу надзиравао и по неколико дана по парокији ребровачкој са свештенпком Миланом Марјановићем ходао и прилоге за цркву скупљао, не само да је он труд и надзиравање око ребровачке цркве улагао, него то је чинио и код Агићке, Јошавачка н манастир Крупе, на чему би му парокијани и свештеници поменутих цркава вазда требали захвални остати. Такође се има захвалнти господин пароху ребровачке цркве Милану Маријановићу, који је своју кућу п породицу оставио н неколико мјесеци по Босни и Херцеговини за свети Божији храм добровољне прилоге покупљао Осим тога лпјепа хвала нека је Србима Бањалучанима, којн се вазда прилозима овом светом храму одазваше. Толико о том. А сад прелазнм на освећење цркве. Наш обштељубљени Архипастир Господин Митрополит Ђорђе Николајевић, кадаје осветио