Dabro-bosanski Istočnik

Стр. Ш

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Сад да видимо од кад је тај обичај постао ? Уиотреба обојених јаја потиче још из давних старнна. То је постојало још и кол незнабожачких народа. Обојена јаја незнабожачки народи ставља ли су у почетку нове године на стб и давали су на дар евојим добротворима. Највише су их бојили у првену боју, јер су стари Келти ноштовалп црвену боју и ематрали је најљепшом од свију боја. Становници Персијски поздрављали су се и честитали један другом празник нове сунчане године (20. марта) јајима, која су бојаднсали разним бојама. Овај обичај дуго се времена находио у Францеској, Италијп и Шпанији. Познати природњак П л ин и ј е приповиједа да су Римљани употребљавали обојена јаја при различитпјем пграма, при обредима богослужеља, а приносили су их н у име очишћеља својих гријехова. Плутарх објашЈ /\Ј е узрок тога обичаја овим начнном: јаје преетавл,а Творца све нрпроде, којн све врши н у којем се све стпче и свршује. Јаје, као сунце које еве оживљава и које својом топлотом рађа и производи, прпносили су из иоштовања идолу Бахусу. Стари филозофи објашњавали су своја учења о иостанку свијета — сликом јајета. Мпсирцп су јајетом представљали облнк евега свијета, н у облнку јајета клањали еу ее добротворпом божанству КнеФу. Грчкп н рпмскп филозовн изражавали еу јајетом радну сплу природе. Стари Перснјанцн објашњавалп еу јајетом почетак и развитак свијета. По њнховом мнш.љењу у почетку није бнло нншта друго оснм божанства; сва етворења пливала еу у тами. Најпослпје родп се јаје, које ноћ покрн својим крилима; а Творчев старији син .Бубав, брпнуо се да јајце сазрн. Кад се јајце развнло у плодотворну снагу онда се откри васиона, од које се однјели сунце, мјесец, звијезде и остала створења. Персијанцп су славили јаје у својим светнм пјеенама, а у сномен тога јајета поче.ш су употребл,аватн и дарнвати се обојеним јајима. Нарочито нзливенајаја чували еу у својим храмовима, као образац оног јајета из којег се све развило. Од кад ее тај обичај појавио међу Хришћанима п за што ? и од кад су Хрпшћани ночелп један другог поздрав.Бати п обдарпватп се обојеннм јајима у дане св. Пасхе ? н шта значи тај обичај ?

Обичај дарпвати се црвеним јајима у дане свпјетлог празннка Баскрсенија Христова, као п многп други побожви обичаји, иренесени су и примљенп пз Грчке, од грчких Хришћана. У Грчкој још нз памтнвијека па еве до данас очувало се о том ово предање: По вазнесењу Исуса Христа, Спасител.а нашег на иебо, света равноапостолна ]\[ а р н ј а Магдалипа, дошавши у Рпм да ту у простоници проповнједа св. јеванђеље, изађе пред тадашњег римског императора Тиверија I., п давши му на поклон у црвено обојено јаје поздравила га је рпјечима: Христое васкрсе! и тијем поздравом иочела је прсд њим приновиједати о Васкрсењу Христа Спаситсља. Први Хришћанп дознавши за тај прости и срдачни иоклон равноапостолне Марије Магдалине, почелн су се на њу угледати, те се у дане успомене Хрпстова васкрса стадоше међусобно прнјател, пријател.а даривати црвенпм јајнма. Послнје се тај обичај мало по мало рашнрп по свој хришћанској цркви међу посљедователп1ма хрпшћанске вјере, док није постао општнм хришћанскнм обичајем Велика древност овог обичаја не подлежи нп каквој сумњи : све Хришћанске цркве, па и оне које ннјесу чнсто православне, чувају тај обпчај, и једногласно говоре, да он постоји у Хрншћанској цркви још од првнх времена Хришћанства, п да води свој иочетак по примјеру равноапостолпе жене св. Марије Магдал ине. (види о том саетав Економоса. 4. 1. 2. 3. б.) Апостолски почетак овог побожног обичаја свједочи се п рукописом из X. вијека, којп се чува у манастиру св. Анастаспје близу Солуна. У том се рукоппсу изрично вели, да обичај даривања црвенпјем јајима постоји још од самијех апостолекијех времена, н да је добио свој почетак од св. Марије Магдалине. Псто тако и у жнвотопису св. Марије Магдалнне (22. јула) одиста се прпча како је она по вазнесењу Исуса Христа на небо: „обишла многе предјеле, проповједајући јеванђеље, као и свети Апостоли; па дошавши у Рим изађе пред цара Тиверпја, којем испрпча све шта је бнло с Исусом Христом." Цар се озлоједи на Пнлата и Архијереје, које она оптужпла бјеше, н окп примшпе што су заелужнли т. ј. бише казњенп". — 0 њезнном бављењу у Рпму нма још спомена п у „синаксару", у недје.ву Мпроноспца; а нстори-