Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 102

Б.-Х. ИСТОЧПИК

Св. 3

Број 873 екс. 1889. мГхТз: Окру; Пречасном сриско-православном свеи Дознали смо на жалост, да су се из неких котара Наше епархије наумили неки од српско-православног народа некуда селнти п напустпти своја рођена мјеста. Тај нас је глас ивненадио и уираво немило коснуо. То Нас је побудило, а и света је Наша архи]ерејска дужност, да се обратимо пречасном свештенству, а преко овога п свој нашој духовној пастви са овом поуком: Свакоме искреноме пријатељу српске православне цркве морају интереси св. православл>а и народа нашег вазда битн као светиња. Али они, који су намислили селити се, не слажу се са овим општим ннтересима, јер тијем онп показују немар и нехатност према своме народу, из кога су поникли, и према нашој драгој домовини. која их је родила п за коју наши стари нп живота свога жалили ннјесу. Иселавање није ншпта друго него зло и права пропаст народа п паше земље. Остав.вати своје куће, своја добра п своје земл>е, које је народ крвл>у облио н скупим жртвама стекао — нпје паметно. Зар то није највећа гријехота оставл>ати своја мила огњишта и своју домовину, у којој је српски народ доста труда п зноја видио, па данас да иде ,,од немила до недрага". Та дзпас су хвала Вогу друге прилике. Ми джнасне страхујемо ни одкога,

кница. хнству херцегов.-захумске епархије. нити страдамо од кога, већ можемо слободно свој живот проводити вршећи своје радње, исповједајући нашу св. православну вјеру и развијајући се у духу миле нам народиости српске. Истина је, да наш народ доста трпи са неколико пошљедњих неродних годпна, али зато не треба да клонемо и малакшемо духом, већ надајмо се у велику и издашну милост Љеговог Величанства нашег прејасног владара Франц ЈосиФа I. и наше Високе зема.вске Владе, који ће нам руку помоћи пружити. С тога препоручујемо пречасном свештенству, да драгоме народу ову нашу поуку прочита п очински га савјетује и поучи : да се не би никуда нз наше домовине селио, да не оставл>а својих добара и кућа, већ д*а остане код њнх радећи своје послове и молећи се Господу Богу за здравл.е и дуг живот свој и својих породица. А ми ћемо се молити преблагоме Творцу, да благослови вас и ваше породице, ваше домове и плодове, да вас избави од свакога зла и подари вам срећу у раду, плоду и повол>ном здрављу. У Мостару, 16. новембра 1889. АЕ. и Митрополит хердеговачко-захумски : Серафим Перовић.