Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 II 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 139

Број 158 екс. 1890. М.Х.З. Окружница. Све-му иречасном свештенству н тсоштованим општинама херцеговачко-затл/мске епархпјс.

Са више страна ове архидијецезе долазе Н ам не миле тужбе од евештенстиа ради слабе и не уредне наилате од народа за врптеше разних чииодјестава као п ради не умјесног и слабог побирања бира и осталих прихода у натури, ушљед чега пзмеђу свештеника и парохпјана често пута дође до сва^е п размирица, гсоје не само убијају углед свештеника ио и цркве иа и народа. Гледајућп данашње стање свештеничко мора се признати, да је горе и жалосније него ли и једног другог сталежа. Наше свештенство, које п онако мора много да сноси п гута понпжепо је, остављено је у ниском стању и положају. Овако стање Нашег свеиггенства заиста се пе бп смјело даље трпптп. ВријеМе је, да народ видп свога свештенпка на достојном мјесту и да српско свештенство напустп ра.ло и мотпку те прихвати се правог задатка. Ушљед тога нашли смо се поб\ђени, да потражимо нута и начина: како да се уредп и побољша свештеничко стање, ма тако, како ни народу не би криво и не право бнло, јер побољшањем свештеничког стања подиже се углед народу и цркви, које свештенослужитељи морају бити огле-

да.ло, учитељи п иравп пастири, а не јадне слуге п најамницп, нли таки, којпма би свештеничка задаћа била нешто узгредно. У томе погледл- Ми мислимо, да би ради збора и договора, ради заједнице умјесно било, да сваки пј>ото — одиосно надзиратељ па п свака црквена општина по варошпма припошаље Нама своје мпшљехве и предлоге о уређењу свештеннчког етања, те би се тако лахко дошло до опће заједничке мисли, која би се опет заједничким радом могла лакше у дје.ло привести. Зато позивамо све пречаспе протојереје п иадзиратеље, као и поштоваие црквено-школске општиие, да )' споразуму са свештенством и народом поднесу Нам евоје мњење: како би ее најсходније свештеничко е.там.е мог.т побољгиати. У томе иужно је назначити: како бп се могло уредити побирање бира н осталих прихода од сеоског свпјета и шта би се мјесто тога могло од варошана узимати; каква и колика би се такса за сва чинодјества могла онредијелити и да ли је нужна преинака у садањем распореду парохија? 0 свему овом и ако још што

и мате

Нас

за потребно налазите прије иввијестпти. У Мостару, 9. Фебруара 1890. АЕ и Митрополит херцеговачко-захумски : Серафим Перовић.

што