Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 II б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 169

Отворепо писмо*)

или

„Примједбе на предходни нацрт правила фонда за потпомагање удовица и сирочади свештеничке српскоправославне цркве у епархији Дабро-босанској". Љубазњејши у Христу брате!

Примио сам 3-ћу свеску „Босанско-Херцеговачког Источника", и прочитао сам ону окружницу нашег доброг старца архијереја и митрополита господина- Ђорђнја Николајевића, као н конзисторијални „предходни нацрт правила за фонд свештеничких удовица и сирочади", који ће се у име Божије установити. Тога ради и шаљем ти ово отворено писмо са мојнм мишљењем, да га у јавности изнесеш у листу нашем, с. том намјером нека га прочитају и друга браћа по Христу; јер у овакој племенитој ствари, треба сваки да своју каже, и да их што внше са судом изађе, са.мо да се ттравом циљу штао ближе и шемељитије дођеТ^ Ја споменух циљ, али што је управо циљ ове установе? У изложеним предходним правилима о том пм I говора у тачци : 1, 9, 10, 11, 12, 14 и 15 површно и врло несистематски, но држим опет да је ово костур тих тачака: Потпомагање оних, који са смрћу ког свештеника трпе најосјетнији губитак и штету, ради тјесних одношаја, у којима су са том личношћу стајали, као: дјеца, жена и родитељи или најпростије рекавши, који смрћу попа губе ранитеља. Па стоји ли тако ? Одговара се не ! јер тачка 1, 9, 10, 11, 14 и 15 знају за жену и дјецу ; тачка 12 зна и за „обнемогле свештенике," а о невољним родитељима свештеничким нпгдје ни ријечице ! ! Ја не знам зашто то прп установп, гдје се ради о припомоћи у случају смрти, да се умеће и случај изнемоглости, а особито код свештеника, који у таком случају опет побира донекле своја берива са поставитим му помоћником бар у пола. Па овај је случај у опште друге природе и он не би се морао никако

трпити овамо, него нек се риЈеши са питањем о свештеничкој дотацији, кад новн свештеник заузима мјеето за живота прешаственика, било за стално било привремено, (код оматувелости и изнемоглости за увијек, и код дуље оболелости, сузпендовања и т. д.) Кад се ствара овака установа неправо је узети само обзир на жену и дјецу свештеничку а са свим заборављати на родитеље, ако им је попо бпо једина утјеха и нада. Кад се прнтиче у помоћ треба се обазрјети на све стране куда нас зове глас нужде и невоље а шаље срце пуно хришћанске љубави и човјечности. Ко је боље упућен у Фамилијарне одношаје већине наших млађих свештеника, ово питање не може олако узети се, а са правичнијим ријешењем овога пптања опредијелио би се још тачније и одношај између заосталих родитеља свештеничкнх и жене и дјеце му, а тим и утрла млога суза или отклонио горак часак и старпма и младима, кад би тако већина упућени били једни на друге. Не само да је остала празнина при опредјељењу лица, која би требала да имају право на помоћ, него велика је нејасност и код тачака које говоре о начину подјељења помоћи. Тако, врло површно је ријешење баш најглавније начело а то је: на колико нма права помоћи која Фамилија, узело се све то било годинама службе или ирема количини уплаћених улога или бнло да простим уписом сви стичу иста права ? Нсго тачка 15 само навађа : „На потпору, саразмјерно колика буде, има право удовица и сирочад сваког члана, који јс почез редовно улагати (2 т.), ма смрт овога да се дееи одмах по првој уплати." Али шта значи сад то „саразмјерно ?" Да ли ће се приход од сталног Фонда подједнако дијелитн по броју Фамилија или броју глава у поједини Фамилијама? Јасно

Премда се са иисцем овог „отвореног писма" у иеким љеговим назорима нотпуно неслажемо и са нашим иримједбама овог пута уздржавамо (док се глас већине не чује), то ипак доносимо га овдје у листу да и друга браћа свештеници виде и своје умјесне иримједбе изнесу, како ни „Предходни нацрт правила за фонд свештеничких удовица и сирочади", тако и на ово горње отворено писмо нашег сабрата Треба сваки да се изјасни о овој установи, коме на срцу лежи своја иородица, јер се тиче нас самих и наших милих чланова Фамилијарних. Порадимо сви на овој илеменитој устакови са одушевљењем и рецимо оваки своју; те ћемо тттме темељнијс допријети циљу, држећтт се наше мудре пословице : Зрно по зрно погача". >'']>ед.