Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 170

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

није означено, а морало бити опредјељено потпуно свако ово питање, колико за то да члановп знају у које име жртве допринашају, толико за то да послије не би нико могао рећи : ово је и ово не право, и овоме и овоме тако по атору учињено. При тачнпјем опредјељењу требало би пазити да се опет не увуче оправдана бо^азан, да би морало по садањој логици тачке 15. ма како је тумачили, онако доћи, да ће се невољнидима једном већ одређена припомоћ дизати и спуштати, према томе да ли курз морије у свештенству остаје стари или скаче и пада број невољних Фамилија; јер ни ставак тачке 9: „Одмах почети дијелити на једнаке потпоре (10 т.) оним невољницима, који дотичне године остану сиротнп," не уноси ни мало више свјетлости у ту нејасност и разговјетност. Уз неразговијетно ријешење ових начелни питања са свим је разумљива она површност у т. 10 под б), гдје се одређује докле зкенске особе имају право на уживање помоћи, те се пише: „дјеци мушкој до 18 годпна, а женској до удаје," А шта ћемо онда ако се женско не уда на вријеме, но посједи мало дуље но обично, или се баш никад и не уда ? И тачка 14 се не може сложити са замисли п циљом ове установе, јер основати фонд за припомоћ „невол.ницима," а из тог Фонда пружати помоћи онима, који се „усрећују" и неку из невоље извлаче, то нема смпсла а нарочито сад, кад су срества тако мала, да сама тачкг нпшта друго, него више забуне ствара; јер буди сумњу — бпла моја бојазан основана или не, тек пут јој отворен — да ће моћп на рачун чије спротиње још и сада како „љубпмче" лијеп мираз ућарити. Па још ако је то „чедо" у 30 љету, зар и 31 да му се исплати ? Не! Та мала врата, зарад напретка. илеменнте мисли. треба затворити, да не буде нико могао посумњати, да се ико може кроз њих провучи. По моме свештеничком мнењу а у интересу ове установе и помоћи невољницимаЈ требало би о томе да се мало више размисли и расвијетли, да ли не би било пјелисходније дјелити помоћ у 4 пута мјесто у два. Но ако их има више, који држе да је боље у два, не би ни један смио бити за то: да се помоћ одређује и дијели у јануару и јулу, као што тачка 4. правила одређује, него око половине новембра и априла. Јер, ако хоћемо коме да помог-

немо, треба му пом&ћи кад је најпрече, а то је у новембру да се спреми за зиму и у априлу за љето; ако буде која Фамилија гато земљице имала да узмогне у њу што бацити, јали што кравице или козице ради омрска купити, те би према овоме требало у тач. 4. измјену учинити. Тачка 4. веже се за тач. 3. те би моје прпмјетбе о управи биле те : да би о њеном уггројству т/ребало многп више ре%и но пто се у иравилима иише; Једно за то да би се отклониле све могуће непрплике у самом одбору (?) друго, отклонили могућност да одбор узмогне самовољно радит (?). треће, пријатељи ове уста новс без пкаква зазора пригрлити је без помнсли да ће они плаћати а други с њиховим новцима без њихова пптања располагати (?). А ово је богме све важно, јер кад ко што даје, ма и крајцара била, хоће увијек да зна за што даје, а овамо правила јасно на то не одговарају. За то поглавље о управн®1 одбору мора бити обрађено много боље, иодробнпје п опширније, но што је ово у правилима, гдје се нико разазнати не може. Н. пр. ми сви знамо ко је конзисторија у Сарајеву, али ко су она 4 пли 6 свештеника, који би требали бити ближе Сарајева, а ко је свештенство цијеле епархији свагее треће године бира". Камо ту сад тачно, а врло потрсбно оиредјељењс, гдјс свештенство бира и како бира? Исти такав недостатак видимо и код тачке 17. Ево да је наведемо: „За нзмјену односно допуну правила нуждан је пристанак већпне свештеника — чланова, које се нзјављује путем сједнпца свештеннчкнх, или при држању сједнпца управног одбора, — учествовањем оних лица, који свештенстао котара или округа опуномоћи и тога ради ношаље." Шта. ово значи ? Истина донекле се види једна мисао, али нејасна п скучена, нпти пак није добро распредена и тачно опредјељена. Ја бих рекао да се оће да луче еједнице управног одбора и њихова надлежност од главни сједница друштва, ако би тако могли назвати: мисао дакле, која постоји обично код свију друштава, па се ево на силу намеће и код овог потпомагајућег. Па што се онда то натеже, што се не изведе као што ваља, као што Бог бегенише н закон заповиједа ? ! Не остаје друг*е ето него нек се правила дотерају боље, и што се тиче сједница и рада главне