Dabro-bosanski Istočnik

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 183

издржати више пића, а и умом је слабнја, па зато многе пијанице жено, видио сам, ђе их вуку и трпају у кола, а друге опет иду и нападају, кога на путу сретну. Ја сам, дакле, мојим очима гледао у овој години такве двије женске, које су тако гадно изгледале, да се човјек грозити мора ; а шта да речемо за онога старјешину, из чије су оне куће биле или за њихове јадне л.уде, који такву биједу трпити морају ? Е, па реците ми браћо, је ли то поштено, и да ли таква жена зна свој образ и понос женски чувати? — П1то је још теже и жалосније, зна се, да многи од многе пјаностп и прождрљивостп и бљују, па то чак у онај дан, кад су св. причешће при• мпли! Бљувати од облапорности јела и пића, смртни је гријех ; али шта да се рекне онима, који то учини баш у онај дан, који би моралп провести у молитви и највећој умјерености ? Молим вас браћо, Бога ради, да се у пићу умјерите |ер ће вае тај једини гријех лишити славе божије у царству небесном. Избјегавајте велике трошкове о крсним именима, пировима и дзћама. Све обичаје који се односе на то, проведите лијепо и у најбол.ем реду; али то се да све с мање трошка учинити. Крсно име прославпте, а то само на дан светител,а кога славите, и очитав славу божију, са родбином, сусједима и познатим провеселпте се, запјевајте, али све то чините пристојно и побожно. Будеш ли кога тај дан толико напоијо, да псује ; свађа се, безчасти и т. д. онда си промашио цијел, ради које сн га позвао. Светитеља свог нијеси достојно проелавио, него ли сп се још и огријешио о дивпу успомену на онај велпки дан, кад су твоји предци св. крштење примили. Потрошио си се, а душевне користи никакве добио нијеси. На дане те, доносите крсна кољива у цркву и свештенпку, и здравите у славу божију впном, а нипошто ракијом, као што то досад на много мјеста бијаше. Носите ваше народно одијело, а каните се они туђи капута, шешира, вратни марама, чизама и т. д. Опанак је за вас љепша и практичнија обућа, а и одпјело, које својим рукама израдите, много љепше ће вам приетојати. Сиј'те лан и конопљу, па од тога кошуље ваше израђујте, јер је то и јевтпније и тврђе него-ли дућанс.ко платно. Ви, жене, каните се они кецеља, марама, крпа и дроња. регслпца и варошки

чарапа, кад вам љепше пристоји ваше народно одијело : бошче, прегаче, тканнце и зубуни. Каните се штрикања и фини в^рошки плетера, избушених и Фарбаних кошуља и сукања. Учите шити, чарапе плести, вести, прести и ткатп, јер ће вам то много већу корист донијети, Ви, људи, неостављајте браде полубраде и солуфе, јер вам то не пристоји, као тежацпма. То су ствари за господу, која има времена такве браде чисгити и дотјеривати. Жене ваше, нека саме не долазе и не завирују у сваки кутак и крчме по чаршији, јер то их развраћа и пропасти вуче. Нека саме не иду по иновјерским дућанима, ђе их са безобразлуком дочекују, и, која год сама дигне главу па иде из села два до три сата далеко у варош па онда, кад оће још свугдје да завири, ја јој први велпм да то није чист посао. Немојте без знања и воље ваши мужева нпшта предузимати, јер но св. писму, ваша је воља и слобода подложна вољи ваших мужева. Не тужпте се за најмању споречицу, која се у свакој кући лако може догодити, јер тијем властима задајете више посла а и опет себи тијем нпшта не користите. Кад вам ко Бога назове, допада ми се обичај, да се на тај поздрав многа женска у овом крају поклони и поздрав одприми; али сам примјетпо, да многе данашње младе п дјевојке стоје укочене као проштац; а то већ није лијепо, као што није лијепо, што и по вароши доста женскп има, које неће ни да устану, ако испред њих свештеник или други стари човјек прође. Ваљда би те женске ћеле, да тако нагло и код нас уведу моду, па да им се људи клањају и у руку их љубе? — Станнте, драге моје, још је то рано за нас! Моди су, истина, отворена врата свуда; али она код нас не може тако лако продријети, јер су путеви и земљншта трновита. Свилене, скупе и помодне хаљнне са оним придјевеним крпицама, самарима, утегама, завркама, реповпма, и Бог те пптао, какви ту још накарада нема, нека избјегавају наше женске, јер нити су наша стања, ни мјесто наше за то. Тврда, чизта, лијепа и једноставна хаљина, ја би реко, да највише красн женске бар овога мјеста, које од 3—4 мјесеца у години често у блату н води лежи. Молим вас, браћо, да оградите и од трња отријебите сва ваша гробља, те вјечне куће, у којима ваша умрла браћа и сродницн почивају.