Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 182

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

исповједшп, а он сам да ће ти заирећење и каион, кога кад издржиш, опроштен си и тежак терет спашће ти с душе, па ћеш бити, као да си се поново родио. Будеш ли твој гријех тајно и свештеника варао, онда, не само, да ти користи није п да опроштен нећеш бити, него ли шта више, још већп си гријех добио, варајући Бога, који све зна. ГГозпвам дакле и оне, који од дуаке времена исповјеђени били нијесу, да дркви дођу, и чисто без икаква срама и зазора своје гријехе исповједе, а свештеник, који то све у само име божије прима да ће му олакшицу за земно живљење, а по смрти би ће удостојен оне вјечне славе на небу, која је сваком праведнику и кајућем се грјешнику по ријечима св. Јеванђел.а обећана. Са довде реченпм, могао би завршишти мој данашњи говор, макар тај и краћи био; алп то јога нећу учннитп за то, јер ме као свештеника вашег усхићава и радује, кад вас у тако већем броју видим овде сабране. Камо срећа, да тако ревно и о свима осталнм недељама н празннцима у цркву долазите, као у дом божијп дом молитвени. бар би нам се дала прплика, да чешће нешто с вама и о вама рекнемо. — Дрквене су проповиједи разгранате и на том пол>у свештенослужитељ би имао увијек шта дјелати; али без вас, нема се коме. Одавде се може само народу говорити, а никако празним зидовима. — Данас видим већином тежаке овдје сакупљене, те ћу вам укратко предочпти неке обичаје који су штетни, а неке опет који су ваљани, и које у народу српском треба и на даље чувати и неговати. Прије свега, морам вас свију упозорити на маран ваш земл.едјелски рад и посао. — Да без рада нико живити не може, то и сами добро знате; да без рада нема ни добра ни користи, и то видите; да радишн н штедишп сам Бог помаже, и то сте сазнали ; да је на рад и трудни зној сам Бог овај свијет осудио и то још у почетку овога свијета, и то сте мислим чули; н, да, на послетку, човјек без рада ни здрав ни срећан бити не може, и то можете појмитн. Поштеним и умјернпм радом, вршећи вољу божију, сваки је срећан, здрав и задовољан. Зато вас као тежаке молпм, да се у вашим тежачким пословима трудите, да на вријеме љетину вашу засијете и обрадите, да знате п поранити

и окаснити, и да све ваше послове почињете и свршујете не вичући и не псујући, него-ли весели и са мислима на Бога управљеним. Псовање, вика и дрека, користи не доноси, са тијем се грозно гријеши, и у мјесто рода и берићета, тај гријех привлачи божију срчбу, те тако ни од љетине твоје немаш пуно користи; јер Бога нијеси молитвом призвао, де ти да свој благослов и изобиље у наступајућој години у раду твоме. Ко у љету хладује, у зиму гладује, за то, браћо, прионите, каните се дангубе, на вријеме оградите, јер је ограда први амбар. Бремена за рад пмате доста, па можете обрадити и себи, и помоћи другима, који су сиромашни, те немају на чем да узору. — Многи се туже, да им је тешка трећина и десетпна, да раде све за другога, на долазе на ту мисао, да о земљи не би требало ни радити ; но, ја би, браћо, рекао то, да, кад ви и сами увиђате, да вам је тешко дати и држави п спахнји и свештенпку, да онда у послу још истрајнији будете, да не ладните, но још више радите, па ћете имати п ви и они, који од вас узимају. Посао ни један напуштати не треба, јер би онда морали љенствовати и излежаватп се, па из тога зла, надали би још у веће, и тако би морали пропасти. У ово радно доба, каннте се многог ходања по чаршији, јер вам и то назадак у послу допрпноси. Не треба ми се много мучити, да вам то докажем. Ето вам, погледајте сва села, која су ближе вароша, па ћете видитп, да су свађе ту људи сиромашнији. Затреба једном соли или паклпћ дувана или друга која маленкост, а он трчи у варош и за такву малу потребу, или бол.е рећи, злу своју навику, он је продангубио дан до подне. Кад се сад срачуна, колико такав један тежак кроз читаво л>ето издангубн, па колико више и потроши, често долазећи у варош и у трговине, 1;е је све за паре, е, онда ни чудо није, што многи, који су ближе чаршијама сиромаштво трпе. Клоните се прекомјерног пића и оппјања. Пиће свијет и морално н материјално убија, чпни л>уде сиромашним, уди здрављу, а осим свега, понижавава човјека, тога најугледнпјег створа божијег, до скота. У пићу се разна зла догађају, па пијанцима и сам Бог пријети својим праведним судом. — Ружно је впдити човјека пијана, алн жену видити, и ружно је и жалосно и смијешно. Жена нема толпко снаге, да може